Намештај приказан на изложби одликује изузетна занатско-уметничка израда. Направљен је у прве три деценије 20. века, у радионицама познатих дрворезбара у Коњицу, у Босни и Херцеговини. Припадао је српским породицама православне вероисповести вишег грађанског слоја. У првим деценијама 20. века такве салоне су куповали искључиво припадници богатог слоја грађанског становништва, трговци, индустријалци, чиновници, краљевски официри и други, који су тежили да у својим домовима бар једну собу опреме намештајем у ,,националном стилу”. Између Првог и Другог светског рата такав дрворезбарени намештај био је изузетно модеран и тражен. Био је везан за градску културу и куповали су га припадници свих вероисповести и националности, а израђивали дрворезбари – мајстори, такође различитих вероисповести и националности, па га можемо сматрати вишенационалном културним добром. Осим ових салона, у Етнографском музеју у Београду чувају се и ентеријери који су 1934. добијени од Њ. в. краља Александра. Дрворезбарени намештај с оријенталном нотом био је познат као босанска соба и турска соба. Коњички дрворезбарени намештај одликује спој оријенталне културе, орнаментике и архитектуре, с једне стране, и европске културе становања и начина живота, с друге стране.
Оријентални салон – Из збирке Етнографског музеја у Београду
Датум изложбе
Аутори
Ирена Гвозденовић