Збирка Христифора Црниловића

Период
1903. година
Број предмета
2600
Спомен-збирка Христифора Црниловића садржи преко 1 600 старих негатив плоча и негатив филмова, приручну библиотеку са више од 700 стручних књига и часописа и око 22 000 листова рукописне грађе распоређених у 236 свезака са записима, цртежима, фотографијама и изводима из литературе.
Највећи део збирке чине народне ношње и накит, као и предмети сеоског и градског покућства занатске израде. Заступљени су и предмети градске ношње, алати занатске употребе, новац и оружје са прибором.

Христифор Црниловић (1886‒1963) рођен је у Власотинцу (јужна Србија) у грађанској породици. Образовање је започео у Власотинцу и Лесковцу. Похађао је сликарску школу Ристе Вукановића (сликар, 1873–1918) у Београду, потом одлази у Минхен ради даљег сликарског усавршавања. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата, чији га је почетак затекао у Скопљу, где је радио као наставник цртања у гимназији. По демобилизацији 1918. године вратио се у Скопље. У Македонији остаје до 1941. године.

Поштујући његову жељу, наследница Љиљана Стојменовић Стошић је поклонила збирку Христифора Црниловића Београду. За смештај, чување и излагање збирке намењена је Манакова кућа (сазидана 1830. године у Савамалској, данас Босанској улици, чији је власник био Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније), а стручна музеолошка и научна обрада целокупног материјала поверена је Етнографском музеју.

Збирка садржи 2 600 предмета.

За збирку је задужена Маја Марјановић, кустос, коју можете контактирати путем мејлa: maja.marjanovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Женска минђуша

Инв. бр. 301
Израђена је од сребра са позлатом. Излагана је на изложби „Уметност средњовековне Србије“ у Риму 1969. и на репрезентативној изложби „Уметност на тлу Југославије од праисторије до данас“, најпре у Паризу, а затим у Сарајеву 1971. године.

Охрид, југозападна Македонија
14. век

Тепелук

Инв. бр. 187
Тепелук од сребра је израђен техником ливења, са позлатом у средишњем делу. На округлој плочи истичу се украси камена.

Скопље, Македонија
крај 19. почетак 20. век

Мановил - женска пртена хаљина без рукава

Инв. бр. 588
Изложена хаљина украшена је на грудима и скутима вуненим везом, облачи се лети преко кошуље и опасује појасом.

Власина, југоисточна Србија
20. век

Вутара

Инв. бр. 623
Сукња од беле памучне тканине, састављена је од две попречне поле, отворена по дужини.

Мрштане, Лесковац, јужна Србија
20. век

Зубун

Инв. бр. 662
Свечана женска хаљина, израђена од белог сукна украшена вуненим везом. Зубун носе невесте и жене преко кошуље као зимски хаљетак.

Церница, Гњилане, Косово и Метохија
20. век, прва половина

Вез на рукаву

Инв. бр. 707
Вез са рукава женске кошуље. На кудељном платну извезене су стилизоване цветне шаре од вуне.

Севце, Штрпце, Косово и Метохија
20. век, друга половина

Део превеза

Инв. бр. 749
Од памучне тканине украшене везеним шарама и ресама. Ткан је у две нити. Украшен везом.

Подгора, Косово и Метохија
20. век, прва половина

Женска кошуља

Инв. бр. 902
Кошуља је израђена од домаћег пунијег памучног платна. Украшена је рељефним везом на скутима и грудима. Платно је ткано у две нити, а кошуља ручно шивена.

Булачани, Бутељ, Македонија
20. век

Женски зубун

Инв. бр. 959
Клашеник гувеалски од белог сукна, са два ркавчиња, богато украшен срменим везом и чојом.

Сретково, Гостивар, Македонија
крај 19. века

Дечија кошуља

Инв. бр. 1241
Израђена од српског памучног платна са утканим ћенарима (украсно платно) од пунијег памука. Домаће је израде. Платно је ткано у две нити.

Власотинце, Лесковац, јужна Србија
1895. година

Резбарени украс

Инв. бр. 2391
Израђен је од липовог дрвета, са листоликим орнаментима обојеним сребрном и златном бојом.

Лесковац, јужнаСрбија
почетак 19. века
Иди на врх