У Етнографском музеју у Београду, у уторак 17. октобра 2023. године, одржан је стручни скуп „Музеји и нематеријално културно наслеђе“ у организацији Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
Овим скупом, Центар је наставио серију предавања и стручних разговора о улози различитих чинилаца (локалних заједница, образовних и устванова културе, научно-истраживачких институција) у очувању „живог наслеђа“ у Србији. Програм је био посвећен сагледавању улоге музеја и музејских стручњака на очувању „живог наслеђа“, као и подсећању на значај Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа.
У уводном делу програма, присутне је поздравио Марко Крстић, в.д. директор Етнографског музеја, који је нагласио важност рада на презентацији и приближавању широј јавности, нарочито млађим генерацијама, елемената „живог наслеђа“ Србије, посебно оних уписаних на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Он је указао на неопходност одржавања стручних скупова и наставак дијалога о очувању „живог наслеђа“, чему ће Етнографски музеј активно доприносити.
Обраћајући се присутнима, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском, проф. др Горан Милашиновић, подсетио је на развој идеје о успостављању концепта НКН-а, који има за циљ приближавање и вредновање оних сегмената културе који нису материјални, оличени у грађевинама из различитих историјских периода, већ чине наслеђе „које не може да се додирне“ (енгл. intangible). Нагласио је да рад Центра за нематеријално културно наслеђе представља један од најактивнијих сегмената деловања у областима које су у домену рада Националне комисије за сарадњу са Унеском и указао на чињеницу да су добро и стручно припремљене номинације које израђује Центар у сваком досадашњем циклусу резултирале успешним уписима елемената „живог наслеђа“ на ову листу.
Присутнима се обратила и Данијела Филиповић, координаторка Центра и чланица Националне комисије за сарадњу са Унеском, која је указала на чињеницу да су музеји у Србији у досадашњем току примене Унескове Конвенције дали велики допринос и препознати као једне од институција које најлакше могу у своје деловање да инкорпорирају рад у различитим сегментима очувања „живог наслеђа“. Нагласила је и да је једна од новина у области културног наслеђа коју је донела Конвенција увођење носилаца наслеђа у ред равноправних „чувара“ културног наслеђа и да им је, заједно са институцијама, поверена улога у очувању и преношењу сопственог нематеријалног културног наслеђа.
У оквиру стручног скупа „Музеји и нематеријално културно наслеђе“ уводничарке су подсетиле да се Србија у првих 10 година примене Конвенције ослањала пре свега на Закон о ратификацији ове Конвенције (2010), да би 2021. године била усвојена два закона која су област очувања „живог наслеђа“ увела у законодавни систем Србије – Закон о музејској делатности и Закон о културном наслеђу. Најпре је Оливера Игњатовић, самостална саветница у Министарству културе говорила на тему „Делатност музеја у очувању нематеријалног културног наслеђа у складу са новим законским оквиром“, где је акценат ставила на представљање чланова закона који се односе на права и обавезе музеја у раду на очувању „живог наслеђа“. Она је истакла да новим законским решењима музејска делатност обухвата и делатност очувања НКН-а, а да се циљеви заштите, између осталог, односе и на његово очување кроз сарадњу са заједницама. Данијела Филиповић је говорила о повереним пословима Центра за нематеријално културно наслеђе, који је новим законским актима препознат као централно стручно тело задужено за очување нематеријалног културног наслеђа. Она је представила обавезе музеја у односу на регистроване елементе нематеријалног културног наслеђа и најавила је да ће Центар припремити и доставити музејима у Србији упутство за евидентирање „живог наслеђа“ на локалном нивоу, што би, уједно, представљао и први корак ка раду на очувању ове врсте наслеђа и његовом регистровању.
Регионалне координаторке за нематеријално културно наслеђе за Војводину и централну Србију – др Татјана Бугарски из Музеја Војводине и Снежана Шапоњић Ашанин из Народног музеја Чачак, указале су на најновије активности у раду са локалним заједницама и носиоцима наслеђа на истраживању, документовању али и преношењу знања о елементима регистрованог „живог наслеђа“, а затим је др Наташа Младеновић Рибић из Центра за нематеријално културно наслеђе говорила о неопходности праћења стања регистрованих елемената на терену и континуиране сарадње са предлагачима елемената и носиоцима наслеђа.
У разговору са представницима музеја из различитих делова Србије, размењена су досадашња искуства у истраживању нематеријалног културног наслеђа и раду са локалним заједницама, али је указано и на нове кораке које је потребно да предузмемо сви заједно како бисмо идентификовали и евидентирали елементе „живог наслеђа“ и развијали планове њиховог очувања с циљем да се оно пренесе на нове генерације.
Стручни скуп „Музеји и нематеријално културно наслеђе“ организован је поводом обележавања 20 година од усвајања Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа.
Фотографије: мр Ивана Масниковић-Антић
