Гошће је поздравио директор Етнографског музеја, Марко Крстић, који је истакао значај очувања заната и улогу жена у преношењу традиције.
„Злакуске лончарке чувају аутентично знање које је непроцењив део нашег културног идентитета. Ваш труд, посвећеност и способност да овај стари занат представите савременим генерацијама потврђују да традиција може да живи и развија се. Ми смо једини у Европи који негујемо овај облик израде керамике, и зато је наша одговорност још већа. Етнографски музеј ће учинити све да се овај јединствени занат што боље промовише и настави да живи, као и да пружа подршку пројектима који повезују заједницу и промовишу нематеријално наслеђе као живо наслеђе,” поручио је Крстић.
Директор је такође најавио да ће Етнографски музеј наставити сарадњу са удружењем „Злакушанке”, као и да ће у оквиру музеја бити постављен лончарски точак на коме ће посетиоци имати прилику да се лично опробају у овом занату и тако на непосредан начин доживе злакуску грнчарију као живо културно наслеђе.
Представнице удружења „Злакушанке” у разговору са директором Етнографског музеја нагласиле су значај ове годишњице, улогу жена у очувању заната и планове за будућност.
Радина Никитовић, председница удружења, захвалила се на подршци и истакла да је удружење основано 2013. године са циљем очувања традиције злакуског лончарства.
„Наша жеља је и да покажемо да жене могу равноправно да се баве овим занатом. У почетку нас је било неколико ентузијасткиња, а данас смо група жена која заједно ради, учи и ствара јединствене предмете од глине. Грнчарија је део нашег наслеђа, али и наше свакодневице свака посуда коју направимо носи печат Злакусе. Поред производње, трудимо се и да кроз радионице, изложбе и сарадњу са школама пренесемо ово знање млађима”, истакла је Радина Никитовић и нагласила „поносне смо што чувамо један део српске културне баштине и што се име Злакусе данас препознаје не само у Србији, већ и у свету.”
Чланице удружења „Злакушанке” кроз изложбу „Кремика- отисак“ провела је Јелена Туцаковић, ауторка изложбе, виши кустос Етнографског музеја.
Данашњи сусрет је још једном потврдио да злакуско лончарство представља живо наслеђе које спаја заједницу, традицију и савремено стваралаштво, уз подршку институција и ентузијазма чувара заната.
