Центар за нематеријално
културно наслеђе Србије

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, отворен је у Етнографском музеју у Београду 20. јуна 2012. године. Полазна основа активности Центра је Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа (2003), коју је Народна скупштина Републике Србије ратификовала у мају 2010. године. Од 2021. године, Центар обавља поверене послове централне установе за очување нематеријалног културног наслеђа, међу којима је и вођење Националног регистра нематеријалног културног наслеђа.

Центар је задужен за прикупљање, документовање, истраживање и презентацију елемената нематеријалног културног наслеђа са територије Републике Србије. Посебно значајна активност Центра се односи на сарадњу са носиоцима наслеђа и локалним заједницама, а у циљу подизања свести о важности очувања нематеријалног културног наслеђа, његовом препознавању, практиковању и преношењу на следеће генерације. У сврху ефикаснијег рада на очувању нематеријалног културног наслеђа, Центар предлаже и врши координацију програма и пројеката на националном, регионалном и међународном нивоу.

Доношењем Закона о културном наслеђу и Закона о музејској делатности (2021) Центру за нематеријално културно наслеђе Србије су поверни послови централне установе за очување нематеријалног културног наслеђа, који, поред вођењa Националног регистра, обухватају и друге послове у вези са очувањем живог наслеђа на националном и међународном нивоу. С тим у вези, Центaр је задужен за израду номинација за упис нематеријалног културног наслеђа Србије на Унескове листе, као и учествовање у изради стратегије развоја установа заштите, старање о усклађивању стандарда поступања домаћих установа заштите са међународно признатим стручним стандардима, као и доношење стручних упутства за музеје у Републици Србији, у области очувања нематеријалног културног наслеђа и друго.

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије је, примењујући међународне стандарде, припремио номинације за упис елемената из Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човачанства. Номинације су припремљене у сарадњи са предлагачима и уз активно учешће стручњака, носилаца наслеђа, институција културе, образовних и научно-истраживачких установа, локалних самоуправа, удружења грађана, невладиних организација и других актера релевантних за очување овог живог наслеђа.
Република Србија је, следећи установљене приоритете на националном нивоу, на Унескову Репрезентативну листу до сада уписала елементе: Породична слава (https://ich.unesco.org/en/RL/slava-celebration-of-family-saint-patrons-day-01010) (2014), Коло, традиционална народна игра (https://ich.unesco.org/en/RL/kolo-traditional-folk-dance-01270) (2017), Певање уз гусле (https://ich.unesco.org/en/RL/singing-to-the-accompaniment-of-the-gusle-01377) (2018), Злакуско лончарство – лончарство ручног витла у селу Злакуса (https://ich.unesco.org/en/RL/zlakusa-pottery-making-hand-wheel-pottery-making-in-the-village-of-zlakusa-01466) (2020), Друштвене праксе и знања у вези са припремом и коришћењем традиционалног пића од шљиве – шљивовице (https://ich.unesco.org/en/RL/social-practices-and-knowledge-related-to-the-preparation-and-use-of-the-traditional-plum-spirit-ljivovica-01882) (2022) и Ковачичко наивно сликарство (https://ich.unesco.org/en/RL/naive-painting-practices-of-kovaica-02104) (2024). На тај начин, постигнута је међународна видљивост уписаних елемената, али и нематеријалног културног наслеђа Републике Србије у целини.