Од 1954. године, сваке године 20. новембра обележава се Дан детета. Дан детета установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација са циљем промоције међусобног разумевања и добробити све деце на свету!
У традиционалној култури важили су патријархални обрасци понашања са изразитом старосном и полном хијерархијом. Дете је морало да буде послушно, јер се осећање љубави и поштовања поистовећивало са осећањем дужности.
Укључивање детета у заједницу обележавало се обредом крштења. У првих 40 дана сва пажња усмерена је на дете. Када прохода дете, умеси му се погача на коју се ставе различити симболи алата направљени од теста. Према веровању, бавиће се оном делатношћу коју означава предмет који је први дохватило. Заједница је зависила од рада свих њених чланова, па су и деца врло рано, са 5-6 година, укључивана у сеоске послове око чувања живине, а касније и стоке. Девојчице су паралелно са овим пословима, училе ручне радове.
Сужавањем породице, на родитеље и децу, модернизацијом и урбанизацијом које условљавају сужену и малобројну породицу, долази и до преобликовања породичног дома који постаје центар одрастања и у њему се препознаје ново схватање личности детета и његовог света.
Тек тада, детињство постаје концепт који се цени, а деца се гаје и негују у сигурности, док је императив љубав и разумевање.
Детиња радост постаје одраз доброг и здравог друштва!
Правац у Етнографски!
