Изложба даје на увид публици 120-годишњи рад Етнографског музеја, овог пута из угла документације. Од првих забелешки са терена, првих књига инвентара, промена које су се одвијале и стандардизовале, до комплетно завршеног процеса дигитализације документације. Финални производ дигитализације „Етнографске мапе“ биће приказан на изложби у видео окружењу. До сада је направљено 19 дигиталних мапа етнографских области из Србије чији ће положај моћи да се види на виртуелном глобусу Земље. Све мапе су информационо повезане са централним регистром предмета Етнографског музеја.
Изложба Етнографске мапе представља део приказа рада документација, једне од основних делатности Етнографског музеја. Идеја је да се прикаже стодвадесетогодишњи процес рада Етнографског музеја везан за документовање предмета.
Етнографске мапе које су приказане, јесу мапе које немају политичко административни основ. Мапе су формиране на основу теренских истраживања Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника, а у контакту са претежно сеоским становништвом и бројним информаторима. Традиција по којој називају једни друге „ово су Ресавци са реке Ресаве“ или „ово су Млављани са реке Млаве“, основ је за препознавање етнографских предеоних целина. Те етнографске области дају оквир документационе историје Етнографског музеја. У овом прегледу развоја документације од почетка рада Музеја до данашњих дана, желимо да укажемо да је информација о материјалном (музејском) предмету променила неколико форми: од обичних папирића и белешки, преко систематизованих записа, првих музејских инвентарних записа, државном политиком и законом дефинисаних картона, до развоја електронског записа и информационог система за који су стручњаци Музеја проценили и процењују да на најбољи начин могу представити све његове фондове. До сада урађене Етнографске мапе представљају пресек садашњег стања дигитализоване музејске документације о музејским предметима који чине фонд Музеја. Њихов развој тек почиње. На основу тога и на основу дигитализованих података о предметима из Етнографског музеја, дошло се на идеју да се на овај начин дигитализоване области, а нарочито оне за које се са великом сигурношћу може рећи да су дефинисане, направе дигиталне визуелне мапе. Реч је о визуелним мапама на којима се јасно могу видети места из којих је Етнографски музеј предмете сакупио, обрадио и сачувао. То је кључни моменат рада у Музеју – повезивање музејског фонда са областима на терену. У било ком тренутку се може једноставно из једног подсистема прелазити у други. Предмети, фотографије, видео-записи и све што се налази у Етнографском музеју одмах се приказује мапама етнографских области којима припадају. На мапама је до сада представљено 19 области, од којих се неке могу поделити и на уже етнографске области, нпр. Тимочка Крајина са Тимоком, Заглавком и Буџаком, или етнографска област Рашка на неке уже области, забележене од старијих колега кустоса са почетка 20. века, као нпр. Дежева, Рогозна и сл. Дигиталне етнографске погодне су првенствено у раду кустоса. Ове мапе у споју са информационим системима лаке су за брзу оријентацију где се мапе налазе у простору Србије.
