Давне, 1926. године одлуком Уметничког одељења Министарства просвете под окриље Етнографског музеја стигло је 125 различитих предмета из њене колекције. Иако према речима првог директора др Симе Тројановића, „аматерски сакупљени предмети немају никакву вредност за Етнографски музеј“ они данас, 95 година касније, сведоче о Надеждиној љубави према народном животу и свему што је из њега настајало. Неоспорна је чињеница да је она, као припадник генерације омладине стасале у тренутку смене два столећа, стварањем збирке желела да истакне вредност и лепоту народне уметности.
Изложба „Златном руком и сребрним српом“ употпуњена је Надеждиним сликама из фондова Народног музеја у Београду и Музеја савремене уметности које на конкретан начин приказују тематику која се може довести у везу са етнографским материјалом – народни обичаји, пољски радови, народна ношња, изворно народно стваралаштво и сл.
Изложба „Златном руком и сребрним српом“ употпуњена је Надеждиним сликама из фондова Народног музеја у Београду и Музеја савремене уметности које на конкретан начин приказују тематику која се може довести у везу са етнографским материјалом – народни обичаји, пољски радови, народна ношња, изворно народно стваралаштво и сл.
