Стална изложба „Народне ношње и накит централнобалканског подручја из XIX и првих деценија XX века” отворена је 17. новембра 1968. године. Она приказује основне елементе Црниловићевог етнографско-истраживачког рада на терену, у подручјима јужне Србије, Косова и Метохије и Македоније, у периоду између два светска рата. Основна начела Црниловићевог истраживања су географске, етничке и дијалектолошке особености становништва, и на основу њих приказана су три комплекса народних ношњи: шопски, моравски и вардарски.
Област „шопског” комплекса обухвата југоисточну Србију, североисточне делове Македоније и суседне крајеве у Бугарској. У великом броју овде се задржало стариначко становништво које је у култури очувало доста архаичности. Основне делове одеће чине: капа „каица”, кошуља „аленица”, појас и горњи хаљеци у облику непросечене хаљине без рукава, познати под називом „литак” и „мановил”.
Народне ношње „моравског комплекса” обухватају јужно Поморавље и косовско – метохијску област. За етничку прошлост ових крајева значајни су географски положај и честа кретања становништва као последица историјских догађаја. Карактеристични одевни елементи су: покривач за главу „ручник”, сукња „вута”, „вутара”, састављена из две поле и отворена целом дужином.
Народне ношње „вардарског комплекса” представљају огромно богатство и шароликост у погледу бројности и разноликости хаљетака и њихових облика, разноврсности украшавања и многобројног накита. Готово свака етничка и предеона целина на подручју Македоније имала је своју ношњу. Поред веома великог броја различитих народних ношњи на подручју Македоније, могу се уочити извесне опште особености. То су бела боја платнених и сукнених хаљетака, њихов крој, начин украшавања компонован од везених украса од вуне у виду гомбица, реса, срме, гајтана, шљокица.
Намера да се на сталној изложби прикажу народне ношње и накит централнобалканског подручја у XIX и првих деценија XX века последица је чињенице да највреднију целину етнографске збирке Христифора Црниловића чине појединачни делови и комплети народних ношњи и накита са подручја Србије, Косова и Метохије и Македоније. Излагањем карактеристичних елемената и комплета женских народних ношњи из наведеног подручја истовремено се пружа могућност за сагледавање основних замисли и метода рада Христифора Црниловића који су га водили у одабирању и сакупљању материјала.
