Поводом 120 година од прве сталне изложбе Етнографског музеја представљена је интерактивна изложба „Меморија – теренска истраживања Етнографског музеја“.
Како је то указано и самим називом, на симболичан начин овом изложбом приказујемо дуго трајање музеја и посла којим се кустоси баве. Основна идеја при осмишљавању поставке је била да прикажемо теренска истраживања као начин на који се музејски фондови обогаћују. Кустос у Етнографском музеју се бави културом коју су људи наследили од предака али је живе као своју културу. Како културу стварају људи, онда кустоси етнололози/антрополози своја истраживања народне куултуре спроводе међу људима, на теренским истраживањима где прикупљају и откривају материјална, писана и усмена сведочанства. Наравно, свако теренско истраживање кустос започиње радом у кабинету где се информише о теми коју планира да истражује, о доступним подацима и постојећој литератури. Један сегмент изложбе приказује управо тај кабинет који представља почетак и крај истраживачког процеса, будући да се по повратку са теренског истраживања кустос враћа у кабинет где сређује прикупљену грађу у складу са музеолошким стандардима након чега предмети постају музејски предмети.
Међу најинтересантнијим предметима који ће бити представљени на изложби истичу се ћурдија, један од најзначајнијих свечаних горњих хаљетака, израђен од домаћег сукна и богато украшен. Поред тога, имамо и репрезентативан пример седла за коња који је до краја 19. века представљао статусни симбол – добру опрему и коња није могао да има било ко; углавном су то били носиоци јавних занимања, владари и војводе. Посебно интересантан предмет је и преслица која је жену пратила од рођења до смрти – она се поклањала женској деци о бабинама, о свадбеним обичајима, а понегде су жене са њом и сахрањиване и то је тзв. пресличин круг.
Меморија посебно истиче идентитет и континуитет истраживања на свим просторима где се налази српски народ и српско наслеђе. Сама изложба, поред ретроспективе предмета које су кустоси музеја пронашли током једног века, обогаћена је и савременим технолошким искуствима и технологијама – посетиоци ће моћи да доживе експонате користећи mp4 плејере и слушалице, а вођење изложбе које урађено кроз апликацију, на српском и енглеском језику, прилагођена амбијенту и наративу, активираће сва чула, а одређене обичајне традиционалне праксе биће доступне кроз проширену реалност. Поред тога, дигитална мапа путем екрана осетљивог на додир посетиоцима пружа мрежу прецизних локација на којима су предмети пронађени, као и додатне информације о експонатима.