Стална изложба

Народна култура Срба у XIX и XX веку

Аутори
др Братислава Владић-Крстић
Јасна Бјеладиновић-Јергић
Зоран Родић
Велибор Стојаковић
Дизајн
Бранка Боројевић Џокић

У приземљу су изложене свечане народне ношње. Углавном је ношња с краја XIX века и из прве половине XX века, односно из доба пре индустријализације. Идеја групе аутора сталне изложбе била је да се прикаже живот на саборима, који су се у прошлости одржавали испред цркава и манастира. На саборима се трговало, уговарали су се послови, млади су се упознавали, играло се и певало. Атмосферу дочаравају и употпуњују старе фотографије са сабора, а изнад централне витрине, у луковима, су приказани манастири са целокупног српског етничког простора на Балкану (Крушедол из Војводине, Житомислић из Херцеговине, Морача из Црне Горе, Студеница у Централној Србији и Пећка патријаршија са Косова и Метохије, Пакрац из Славоније и Крка из Далмације).

На улазу у изложбени део налази се мапа са означеним културно-географским областима из којих потичу предмети са изложбе. Аутори су желели да представе како су природна средина (рељеф, клима, вегетација) и историјске прилике утицали на начин живота – одевање, становање, исхрану, обичаје итд. Током обиласка изложбе могу да се уоче сличности и разлике у панонској, динарској, централно-балканској и приморској области.

На првом спрату се види какво је било становање на селу и у граду. За сваку област је издвојена типична кућа која је настала услед утицаја природних одлика краја и историјских околности. У панонској зони се издваја кућа зидана од набијене земље. У динарској је то брвнара, направљена од дрвета. У приморју и залеђу где је једини грађевински материјал био камен, градила се кућа од камена. У централно-балканској, односно моравско-вардарској области је то бондручара, моравска кућа саграђена од плетери и ћерпича (сушена цигла).

Унутрашњост градске куће источно-балканског типа из прве половине XIX века, указује на знатан оријентални утицај, и по архитктонским одликама и по уређењу просторија. Унутрашњост грађанске куће с краја XIX века и почетка XX века указује на процес европеизације. Представљен је салон са европским намештајем.

У појединим витринама, које осликавају свакодневни живот породице, дочарани су Ускрс, Бадње вече и Слава.

Традиционална привреда је представљена тако што су изложени алати који су се користили у земљорадњи, сточарству, воћарству, пчеларству, маслинарству, виноградарству, лову и риболову.

 

  • Обавештавамо Вас да због техничких разлога један мањи део Сталне изложбе неће бити доступан за јавност.
  • Понедељком је обилазак Сталне изложбе бесплатан за посетиоце.

 

Тумачење изложбе

Тема: Живот у прошлости на селу и у граду (народне ношње, породица, станиште, привреда).
Тумачење изложбе траје 45′ и у договору са кустосом можете да изаберете
А) тумачење целе изложбе (укратко)
Б) тумачење дела изложбе (теме: станиште, одевање, обичаји)

Планирајте Вашу посету и најавите долазак на моб. 062 807 00 56

Молимо Вас да нас у случају кашњења или отказивања посете обавестите.

Обавештење за наставнике

Молимо Вас да закажете посету и да нас у случају кашњења или отказивања доласка обавестите. Пре почетка обиласка изложбе, ученици могу да оставе јакне на чивилуку који се налази на уласку у музеј. Личне ствари (документа, новац, мобилни и сл.) носе са собом.

Није дозвољено уношење хране и пића на изложбу.

Наставници су у обавези да воде рачуна о дисциплини и понашању ученика.

Иди на врх