У приземљу су изложене свечане народне ношње. Углавном је ношња с краја XIX века и из прве половине XX века, односно из доба пре индустријализације. Идеја групе аутора сталне изложбе била је да се прикаже живот на саборима, који су се у прошлости одржавали испред цркава и манастира. На саборима се трговало, уговарали су се послови, млади су се упознавали, играло се и певало. Атмосферу дочаравају и употпуњују старе фотографије са сабора, а изнад централне витрине, у луковима, су приказани манастири са целокупног српског етничког простора на Балкану (Крушедол из Војводине, Житомислић из Херцеговине, Морача из Црне Горе, Студеница у Централној Србији и Пећка патријаршија са Косова и Метохије, Пакрац из Славоније и Крка из Далмације).
На улазу у изложбени део налази се мапа са означеним културно-географским областима из којих потичу предмети са изложбе. Аутори су желели да представе како су природна средина (рељеф, клима, вегетација) и историјске прилике утицали на начин живота – одевање, становање, исхрану, обичаје итд. Током обиласка изложбе могу да се уоче сличности и разлике у панонској, динарској, централно-балканској и приморској области.
На првом спрату се види какво је било становање на селу и у граду. За сваку област је издвојена типична кућа која је настала услед утицаја природних одлика краја и историјских околности. У панонској зони се издваја кућа зидана од набијене земље. У динарској је то брвнара, направљена од дрвета. У приморју и залеђу где је једини грађевински материјал био камен, градила се кућа од камена. У централно-балканској, односно моравско-вардарској области је то бондручара, моравска кућа саграђена од плетери и ћерпича (сушена цигла).
Унутрашњост градске куће источно-балканског типа из прве половине XIX века, указује на знатан оријентални утицај, и по архитктонским одликама и по уређењу просторија. Унутрашњост грађанске куће с краја XIX века и почетка XX века указује на процес европеизације. Представљен је салон са европским намештајем.
У појединим витринама, које осликавају свакодневни живот породице, дочарани су Ускрс, Бадње вече и Слава.
Традиционална привреда је представљена тако што су изложени алати који су се користили у земљорадњи, сточарству, воћарству, пчеларству, маслинарству, виноградарству, лову и риболову.
