О шљиви и шљивовици у Србији

Датум изложбе
од 6. децембра 2022.
Аутори
др Наташа Младеновић Рибић
Изложба поводом уписа елемента друштвене праксе и знања у вези с припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства

Поводом уписа елемента друштвене праксе и знања у вези с припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у атријуму Етнографског музеја у Београду отворена је изложба „О шљиви и шљивовици у Србији“, ауторке мср Наташе Младеновић Рибић, кустоса Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду. Циљ ове изложбе је да се заинтересованој публици укаже на комплексност и разноврсност овог елемента „живог наслеђа“ Србије, који представља важно обележје традиционалне културе и националног идентитета.

 

На изложби је представљен део фундуса Етнографског музеја који сведочи о континуитету постојања друштвених пракси и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице на простору Србије – од предмета коришћених за купљење шљива, сушење шљива или у различитим фазама припреме ракије, до употребних предмета коришћених за чување шљивовице, припрему куване ракије, али и чување пекмеза од шљиве. Такође, посетиоци могу да виде и предмете који су коришћени у обичајној пракси у вези са употребом овог традиционалног пића, као што је керамичка посуда за врућу славску ракију, која је постала део збирке Музеја још 1904. године, или чутура „буклија“ од врбовог дрвета, израђена 1982. године у селу Пилица, која се користила приликом позивања у сватове.

 

Поред предмета материјалне културе из збирки Музеја, посетиоци могу да погледају и извод из фото-документације Националног регистра нематеријалног културног наслеђа Србије, на којима је представљено како се у локалним заједницама у Србији данас практикују знања и вештине у вези са припремом и употребом шљивовице, занатске вештине важне за очување овог елемента (казанџијски занат и израда дрвених чутура), као и ритуалне и свакодневне прилике у којима се употребљава традицонално пиће од шљиве (свадбени ритуали, наздрављање и изговарање здравица у различитим приликама).

 

Такође, у оквиру сталне поставке Музеја, може се погледати и филм „Шљивовица – друштвене праксе и знања у вези с припремом и употребом традиционалног пића од шљиве“ (Етнографски музеј у Београду, 2021) који чини саставни део номинацијског досијеа за упис овог елемента на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

 

Иди на врх