Православље и народна религија

Изложба је допринос Етнографског музеја у Београду обележавању 1700 година од потписивања Миланског едикта 313. године, у време владавине цара Константина, чиме је омогућено слободно проповедање хришћанства на простору тадашњег Римског царства. С обзиром на то да је у фокусу изложбе историја хришћанства, јавности се овом приликом представља визуелни идентитет православне религије Срба путем обичаја који повезују симболичку свест више културних слојева различитог порекла и старости. Основна улога колективне свести јесте да друштвену заједницу држи на окупу. Садржај изложбе је религијски контекст народне перцепције хришћанства и православља. Подељен је у два комплементарна дела. Канонски, православни део изложбе припада цркви и сакралном простору. Односи се на увођење духовности и религијских догми у животе људи пред Богом, усмерава правила понашања и одређује постизање равнотеже духовног садржаја свакодневице и празника. Други део изложбе је посвећен прецима који су метафора у народом контексту религије прихватању светог простора укрштеног с веровањима у моћ предака и њиховим „снажним“деловањем на овоземаљски свет. Култ предака је преживео сва времена и у модерном добу се препознаје не само у низу архаичних ритуала повезаних с погребним обичајима већ је видно присутан и у свим осталим сегментима, било да је реч о симболичном понашању у току свадбеног церемонијала или у време већих светковина током године.