Aутори изложбе:
Удружење ТКАЉА Нови Сад
Прегледањем разноврсних тканих структура са музејских примерака, ткаље се упознају са старинским начинима преплитања система нити основе и потке. Уз разумевање преплетаја који су изворно извођени ручно, на простим разбојима, они се преводе у шеме за једноставнији и бржи рад на вишенитним разбојима. Заједничким радом у групи ткаље у своје израђевине све више уносе старинске елементе. Уз могуће разноврсне комбинације увођења основе у нити и везивања за подножнике, убрзава се и олакшава растварање нити основе за уткивање узорка. Ослобађањем од механичких ограничења, концентрација ткаље се у потпуности преноси на извођење шара ручном испуном разнобојним нитима потке, које она и доживљава као срж свог уметничког чина. Са друге стране, ефикаснији поступци уз задате ткачке шеме или нацрте композиција, значајно унапређују процесе тржишне производње и понуде уникатног текстила.
Међу старинским преплетајиа, ткаље већином развијају ткање на даску и комбинације чипки, исто као што су се у почецима рада Удружеља листом везивале за варијанте кепера односно оверишат.
Братислава Идвореан – Стефановић, музејски саветник, Музеј Војводине