Изложба је реализована у оквиру интензивиране културне сарадње Србије и Кине поводом обележавања 70 година дипломатских односа две земље. Њено прво представљање у дигиталном облику одржано је у Музеју Нингбо у периоду од 18. априла до 22. јуна 2025. године, у оквиру 4. China–CEEC Expo, значајне међународне манифестације посвећене сарадњи Кине са земљама Централне и Источне Европе.
Свечано отварање изложбе у Културном центру Србије „Иво Андрић” у Пекингу одржано је 5. јула 2025. године. Поставка је представила пажљиво одабране предмете из Колекције пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду, једне од музејских збирки, која обухвата 169 предмета прикупљаним од краја 19. до средине 20. века, са примерцима који датирају од 1792. до 1932. године.
Након Пекинга, изложба је представљена у Центру за културу провинције Шандонг у граду Ђинану, а број посетилаца сведочи о великом интересовању кинеске публике за српско традиционално стваралаштво.
Посебно значајно гостовање реализовано је у Центру за заштиту нематеријалне културне баштине провинције Шанси у Сијану, у оквиру изложбе „Српско-кинеске хармоније”, организоване поводом 70 година пријатељства народа Србије и Кине. Поставка је понудила јединствени компаративни приказ српске и кинеске традиције ткања, истичући заједничке вредности ручног рада, орнаментике и текстилног наслеђа као носиоца културног идентитета.
Изложба „Два лица пиротских ћилима” осветлила је пиротско ћилимарство као један од најрепрезентативнијих сегмената српског културног наслеђа препознатљив по богатој орнаментици, карактеристичном колориту, врхунском квалитету вуне и усавршеној техници ткања. Хронолошки концепт поставке указао је на развој овог заната у ширем друштвено-историјском контексту, као и на његову важну улогу у културној дипломатији Србије кроз историју.
Овај изузетан међународни успех представља значајан допринос промоцији српске културне баштине у свету и снажну подршку иницијативи Републике Србије за упис пиротског ћилимарства на УНЕСКО Листу нематеријалне културне баштине човечанства.
Гостовање изложбе у Кини потврдило је да пиротски ћилим, као симбол традиције, уметности и културног идентитета Србије, има снажан потенцијал за повезивање народа кроз универзални језик културе.
