Градска ношња

Изложена долама (горњи део ношње, слична капуту) украшена је по ивицама и преко груди ширитима (украсна трака) што јој даје готово војнички карактер. Припадала је Богдану Ђорђевићу, писмоноши. Богдан је са копијом фермана (султанов указ) пошао из Цариграда у Крагујевац и прејахао тај пут за пет дана да би донео копију Хатишерифа из 1830, којим је Србија постала Кнежевина (иначе, пут ове удаљености трајао је у просеку између десет и петнаест дана). За то је добио 500 дуката од кнеза Милоша и црвену парадну доламу на дар. За време кнеза Милоша одело је врло често даривано у знак почасти и одликовања.

Параћин, поморавски округ
почетак 19. века

Изложени фес (капа) припадао је Богдану Ђорђевићу, писмоноши. Овакав тип високих фесова приказан је и на једном портрету кнеза Милоша насталом током устоличења султану у Цариграду 1835. године.

Параћин, моравички округ, централна Србија
почетак 19. века

Хаљина са дубоким изрезом, од свиле украшене пругама у којима су уткани цветни орнаменти. Пешеви се преклапају и копчају дугмићима. На постави је било написано „поклон г-ђе Томаније“. Томанија (1796–1881) је била жена Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића.

Београд
прва половина 19. века

Кратка женска горња одећа. На левој и десној унутрашњој страни је по један ушивен џеп, украшен извезеном годином настанка и стилизованим симболом крста. Либаде је ношено у свечаним приликама и било је саставни део српске грађанске ношње. Изложени примерак је припадао женским члановима породице војводе Степе Степановића (војсковођа српске војске, 1874‒1919.)

Београд
1878. година

Хаљина оријенталног типа, од чоје. Украшено је везеном сребрном металном нити. Изложени примерак део је заоставштине Београдског женског друштва (прво удружење српских жена, бавило се просветним и хуманитарним радом, 1875–1941).

Призрен, јужно Косово
почетак 20. века

Горњи део женске ношње од чоје са дугим и широким рукавима, украшен уз рубове и на полеђини. Изложени примерак прављен је у терзијским радионицама у Мркоњић Граду (централна Босна).

Бања Лука, Босна и Херцеговина
крај 19. века

Сунцобран на склапање, инспирисан кинеским сунцобранима са благо укошеним сенилом. Предмет је припадао Даринки Васић, удатој Гарић (рођ. 1901). Даринка је сунцобран носила као девојка док је похађала III женску гимназију у Београду.

Београд
почетак 20. века

Израђена је од свиле са штампаним дезеном у плавој и зеленој боји. Женска летња свечана хаљина са набраним рукавима. Око врата је „италијански деколте“ (тј. полукружни хоризонтални отвор или чамац изрез). Дуга до испод колена. Има припадајући појас од истог материјала. Ношена је у свечаним приликама.

20 век, друга половина

Капут од црне чоје, дугачак до колена, равно кројен, широких шпицастих ревера. Закопчава се дворедно са 3 дугмета. Припадао је војном лекару, др Сави Лазовићу (1872‒1939).

Београд
1900‒1910. година

Од беле меке коже и ђона. Кожа је украшена срмом. Копчају се помоћу три споне и три бела дугмета. Израђене су у Паризу и купљене 1911. године у Београду. У изложеним ципелама венчала се у Алексинцу 1911. године Деса Милојевић, мајка Добриле Милојевић Радовић, кустоса Етнографског музеја у Београду.

Алексинац, нишавски округ, јужна Србија
1911. године