Музички инструменти

Број предмета

520

Збирка музичких инструмената настала је почетком 20. века.

Највећи допринос у оснивању збирке дао је Сима Тројановић (1862–1935), први управник Етнографског музеја, члан српске краљевске Академије). Подељена је на дувачке и жичане инструменте, удараљке и звучне направе.

Најмногобројнија је збирка дувачких инструмената. То су свирале различитих величина и родова, двојнице, фруле, шупељке, кавали, дудуци, цеваре, једноставни сигнални инструменти ‒ рикала, рогови, трубице, као и сложенији дувачки инструменти ‒ гајде, једноцевне, двоцевне и троцевне. Збирку чине и жичани инструменти ‒ тамбурице, тамбуре, ћителије, шаркије.

Гусле чине одељену целину са неколико посебних предмета. Издвајају се гусле од војничког шлема, које је 1917. године израдио војник инвалид у француском болничком лечилишту у Бизерти (Тунис). Међу најстаријим предметима у музеју налази се неколико гусала из друге половине 19. века.

Збирку чини 520 инструмената.

Свирала у фази израде

Инв. бр. 210

Свирала

Инв. бр. 1220

Свирала од орлове кости

Инв. бр. 3098

Двојнице

Инв. бр. 3214

Четвртаста тамбурица

Инв. бр. 3276

Гусле од војничког шлема

Инв. бр. 5448

Дипле

Инв. бр. 7287

Гајде са Солунског фронта

Инв. бр. 8608

Свирала са Крфа

Инв. бр. 25883

Гусле

Инв. бр. 49824

Назад на листу

Свирала у фази израде

Инв. бр. 210

Приказан је неотесани комад багремовог дрвета с избушеном рупом по дужини. Изложени примерак израдио је Аца Пејаков, мајстор фрула и бивши гајдаш. Сличне свирале продају се по трговима у Банату и другим крајевима Војводине.

Лозница, Западна Србија
1960. година

Свирала

Инв. бр. 1220

Свирала ‒ фрула од јасеновог дрвета. Састављена је од две уздужне половине издубљене ножем и учвршћене са девет рожаних прстенова. На предњој страни је шест елипсоидних рупица. Овакве свирале правили су чобани пре Првог светског рата.

Бигреници, Ћуприја, поморавски округ, централна Србија
почетак 20. века

Свирала од орлове кости

Инв. бр. 3098

Шупља цев, без украса. Мајстор је непознат. На оваквом инструменту свирали су највише чобани.

Битољ, југозападна Македонија
20. век

Двојнице

Инв. бр. 3214

Фрула са две цеви, направљена од дудовог дрвета. На десној цеви су три а на левој четири рупице за тонове. Правили су их самоуки сељаци.

Качерска Белановица, планина Рудник, централна Србија
половина 20. века

Четвртаста тамбурица

Инв. бр. 3276

Тамбурицу је пре сто година израдио Васа Ђурковић, мајстор израде музичких инструмената и музичар. На њој је свирао све до 1935. када су у село почели да се уносе радио апарати. Тамбурица је необичног нестандардног облика јер има четвртаст труп.

Ириг, Срем, Војводина
почетак 20. века

Гусле од војничког шлема

Инв. бр. 5448

Направио их је војник инвалид од војничког шлема и чамовог дрвета. Труп – карлица (резонантна кутија) је од шлема покривена гвозденим лимом. Врат је једноставан а завршава се реалистичном главом коња. Гудало је од лесковог штапа.

Бизерта, Тунис (за време боравка избегле српске војске током Првог светског рата)
20. век, прва половина

Дипле

Инв. бр. 7287

То је дувачки инструмент. Изложене дипле израђене су од јавора. На дипле може да се стави и мех од козје коже, чиме се олакшава удувавање ваздуха.

Кистање, Ервник, средња Далмација, Хрватска
20. век, прва половина

Гајде са Солунског фронта

Инв. бр. 8608

Гајде са Солунског фронта, од овчје мешине и дрвених делова. Израђиване су неколико година током трајања борби у Првом светском рату, на неколико локација. На цеви је урезано „Почете 1915. године завршене 1918. године ‒ Цер Кајмакчалан Ветерник Соко Крв (Крф) Солун“. Глава дипли је изрезана у облику реалистичне представе људске главе с брковима и шубаром.

Ниш, јужна Србија
1918. година

Свирала са Крфа

Инв. бр. 25883

Крф, острво у Грчкој на које се искрцала Српске војска током Првог светског рата, 1916. година. Свирала је од маслиновог дрвета. На изложеном примерку урезан је натпис: „Успомена са Крфа 1916, Ђурђе Новаковић“, а са друге стране „Маслина“. Новаковић је био колар (мајстор за израду запрежних кола) из Грошнице код Крагујевца. Свиралу је израдио док је био војник на Крфу.

Крагујевац, Шумадија, централна Србија
20. век, прва половина

Гусле

Инв. бр. 49824

Гусле и гудало од белог јавора, пореклом са падина Волујака (планина на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе). Гусле носе поетски назив „полећеше два врана гаврана“. На врату до карлице, дубоким рељефом урађена је фигура Филипа Вишњића (најпознатији српски гуслар, 1767–1834). Гусле је израдио Слободан Бендераћ, рођен 1941. године у Клобуку, Требиње, Херцеговина. Израдом гусала бавио се пуних 60 година.

Изгори, планина Чемерно, југоисточна Србија
почетак 21. века