Народне ношње из Црне Горе одликује двојност у одевању.
Поред старог сукненог одела у сеоским срединама, од средине 19. века, под снажним утицајем скупоцене ношње главара, све значајнију улогу имала је ношња израђена од свите – чохе. Мушку ношњу су чинили богати одевни предмети израђивани од најквалитетније чохе тамноплаве, црвене или светлозелене боје. За главу су израђиване црвене капе, обложене споља црном свилом са златним украсом често у облику крста са четири оцила (српски национални симбол). Поменути украси уведени су у време владике и поглавара Црне Горе, Петра II Петровића Његоша (1813–1851).
Женску ношњу чинили су црни вео и кошуља од финог свиленог платна, изнад које се, уз дугачку свилену сукњу, носила кратка долактица са малим рукавима и јакета (горњи одевни предмет), која има дуге рукаве. Део ношње је и светлозелени корет од чохе – отворени дуги прслук без рукава.
Ношњу је обогаћивао сребрни појас ‒ ћемер, сложен из више сребрних плоча украшених полудрагим каменом.
Збирка броји 420 предмета.
За збирку је задужена Јелена Туцаковић, кустос, коју можете контактирати путем мејлa: jelena.tucakovic@etnografskimuzej.rs
Женску ношњу чинили су црни вео и кошуља од финог свиленог платна, изнад које се, уз дугачку свилену сукњу, носила кратка долактица са малим рукавима и јакета (горњи одевни предмет), која има дуге рукаве. Део ношње је и светлозелени корет од чохе – отворени дуги прслук без рукава.
Ношњу је обогаћивао сребрни појас ‒ ћемер, сложен из више сребрних плоча украшених полудрагим каменом.
Збирка броји 420 предмета.
За збирку је задужена Јелена Туцаковић, кустос, коју можете контактирати путем мејлa: jelena.tucakovic@etnografskimuzej.rs
