Народне ношње из Северне Македоније

Број предмета
1317
Народне ношње из Северне Македоније представљају огромно богатство у погледу бројности предмета и њихових облика, разноврсности украшавања и многобројног накита који је коришћен у свечаним приликама.
Једно од главних својстава ових ношњи је очуваност многих старих елемената у одевању. Заједничке особености ове ношње су бела боја платнених и сукнених хаљетака, њихов крој, начин украшавања изразитим везеним орнаментима, вуненим украсима у виду кићанки, реса, и примена срме и гајтана. Очуваност архаичних елемената видљива је у облицима и у називима појединих делова одеће.

Посебна пажња у збирци Етнографског музеја поклоњена је северо-западним областима, на граници са Косовом и Метохијом, које су биле густо насељене српским становништвом све до периода између два светска рата. Са тог простора потичу и најстарији и најбогатије украшени одевни предмети, кошуље и женска оглавља ‒ сокаји.

Збирка броји 1317 предмета.

За збирку је задужена Јелена Туцаковић, кустос, коју можете контактирати путем мејлa: jelena.tucakovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Женска кошуља

Инв. бр. 16848
Женска кошуља из Кучевишта, Скопска Црна Гора (север Македоније), израђена од домаћег пунијег памучног платна. Кошуља садржи старословенске и старобалканске културне елеменате који су опстали све до почетка 20. века.

Скопска Црна Гора, север Македониоје
око 1900. године

Женска хаљина - аљак

Инв. бр. 3065
Богато украшена женска хаљина – аљак, израђена је од црвене чохе са рукавима. Изложени примерак потиче из села Леуново, околина Тетова. Била је део невестинске ношње у 19. и првој половини 20. века.

околина Тетова, север Македоније
око 1890. године

Женски зубун

Инв. бр. 1435
Свечана женска хаљина без рукава. Народни назив за зубун је китено зобанче. Изложени примерак потиче из села Бразда, скопско-кумановска област. Кружна окца на полеђини женског сукненог зубуна, осим украса, имала су и улогу заштите од злих утицаја и сила.

Скопска Црна Гора, север Македоније
20. век, прва половина

Женски сокај

Инв. бр. 16968
Невестинско оглавље ‒ сокај, из села Тресонче, носиле су га невесте испод мараме ‒ дарпне, све до краја Другог светског рата. Главна одлика ове женске ношње су богат вез и дугачке ресе израђени од црвених и златних боја пређе и нити. Сокај је набавио Никола Зега (1863–1940), етнолог, кустос и директор Етнографског музеја за потребе изложбе у Букурешту 1906. године.

Маврово, северозапад Македоније
крај 19. и почетак 20. века

Мушки џемадан преклопник

Инв. бр. 17105
Прслук на преклоп ‒ џемадан, израђен је од црног сукна и богато украшен гајтанима оранж и црвене боје. Рад је терзија (кројач народног одела) и само је један од многобројних примера богате мушке народне ношње из Северне Македоније који се чувају у збирци Етнографског музеја.

Македонија
19. век, друга половина

Кошуља

Инв. бр. 17103
Мушка кошуља израђена од памучног платна. Састоји се из предњег и задњег стана и по 8 великих клинова уметнутих са страна. Клинови допиру до пазуха.

Алинци, Тополчано, Северна Македонија
19. век, друга половина

Кошуља

Инв. бр. 22155
Женска кошуља од памучног платна. Дугачка, попут тунике.

Битољ, Македонија
половина 19. века

Марама за главу - дарпна

Инв. бр. 16970
Бела, памучна, четвртаста марама. Ивице са унутрашње стране опточене су чојом вишњеве боје. Носе је само невесте.

Галичник, Маврово, Македонија
19. век

Прегача - чултар

Инв. бр. 11656
Врста кецеље. Израђена је од црвене вунене тканине са утканим шарама од црне и бордо вуне, златне и сребрне срмене жице.

Алинци, Битољ, Северна Македонија
19. век, друга половина

Чарапа

Инв. бр. 17109
Израђене од вуне беле, црвене и вишњеве боје. Стопала и доњи део чарапа су од беле вуне, а на горњем делу су два шира појаса уплетених шара.

Алинци, Битољ, Северна Македонија
19. век, друга половина
Иди на врх