Саобраћај, транспорт и пренос добара

Број предмета
1000
Предмети који чине збирку су сведочанства о транспорту људи и добара у различитим условима брдско-планинских, равничарских, као и области око река и језера.
Говоре о многим особеностима и изазовима природног окружења са којима су се суочавале заједнице, као и o проналажењу решења која су им омогућавала опстанак и напредак. У питању су помагала, алатке и справе које су служиле за превоз људи и добара, опрема за употребу јахаћих и товарних животиња и разноврсна возила која су покретана снагом теглећих запрега.

Збирка датира од периода досељавања Словена, о чему говори издубљени чамац ‒ моноксилодод једног комада храстовог дрвета.

Посебно се истиче колекција обрамица и штапова. Поред основне намене за пренос терета, обрамице су често употребљаване у обичајним циклусима, а штапови су постављани уместо надгробног споменика.

Збирка садржи преко 1 000 предмета.

За збирку је задужен др Марко Стојановић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: marko.stojanovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Узенгије

Инв. бр. 16119
Узенгије са широким табаном за стопало биле су неопходне за удобност током дугих јахања по караванским, неприступачним планинским путевима. Богато су украшаване биљним мотивима карактеристичним за ислам и прављене од квалитетног материјала ‒ месинга.

Дубровник, jужни Јадран
крај 19. и почетак 20. века

Седло

Инв. бр. 16166
Изложени предмет израђен је од јареће коже и украшен срмом (златном жицом).

место непознато
крај 19. века

Оглавар за коње

Инв. бр. 16180
Прецизно израђивани оглавари за јахаће коње у комбинацији разнородних материјала, обављали су неколико културних функција. Сребро и свила су означавали материјални статус власника, кићанке јарких боја, по веровању, штитиле од тзв. „злих очију“, а кожни делови смањивали су трење и на тај начин спречавали повреде коже на главама коња.

Чајетина, Златибор, западна Србија
19. век

Напршњак

Инв. бр. 16189
Напршњаци су били елемент опреме јахаћих коња, који међу првима упада у очи посматрача, чиме се потврђивало да су искључиво припадници највиших друштвених слојева поседовали коњаничку опрему од племенитих метала.

Чајетина, Златибор, западна Србија
19. век

Биљан

Инв. бр. 16196
Чеони украс за коња, израдом и орнаментима назначава међусобно преплитање српске занатске традиције сребрнарства и каснијих оријенталних утицаја. Употреба сребра говори у прилог уважавању улоге и значаја коња у обе културе.

Нови Пазар, рашка област, југозападна Србија
20. век

Јанџик

Инв. бр. 33515
Кожна торба – јанџик била је део опреме коњаника сејмена (припадници наоружане турске коњице) и татара (претеча поштанске службе) у првој половини 19. века. У јанџику су преношени дукати, поверљиве поруке и документи, па су они имали сигурносне бравице и тајне преграде.

Таково, Горњи Милановац, централна Србија
19. век, прва половина

Бисаге

Инв. бр. 33537
Бисаге су биле товарни део опреме јахаћих коња у коме су држане личне ствари или роба за продају. Израђивале су их занатлије од конопље, козје кострети или вуне. Квалитетније бисаге су прављене са кожним, ојачаним деловима и орнаменталним композицијама у ткању.

Пожаревац, централна Србија
прва половина 20. века

Пастирски штап

Инв. бр. 5281
Пастирски штап, израђен од јасеновог дрвета, пресвучен змијском кожом, са закривљеном дршком. Обично су их израђивали сами пастири, па је рељефна кожа током употребе у неравним, планинским, или каменитим пределима, спречавала да длан склизне са штапа. Змијска кожа је указивала на спретност и храброст да се гмизавац ухвати, а по српској митологији штитила је пастира и стадо од злих сила природе.

Неродимље код Урошевца, Косово и Метохија
крај 19. и почетак 20. века

Саоне

Инв. бр. 33785
Санке ‒ саоне са коњском вучом биле су у равничарским пределима врло удобно и стабилно превозно средство. Од једноставних дрвених до изузетно квалитетних, са гвозденим деловима и оковима, богато украшених, употребљаване су за свакодневни превоз људи. Санке прекривене ћилимима, са парадном опремом за коње су означавале одлазак на славу, кумство или на сеоске свечаности.

Сомбор, Бачкa, север Војводинe
20. век, прва половина

Пастирска кука

Инв. бр. 5283
Кука из Нашица израђена је од чувеног славонског храста и ергономски прилагођена за хватање ногу и привлачење јагњади из стада. Орнаменталне композиције представљају биљке и животиње из непосредног окружења, а рељеф двоглавог орла са српског грба је урезан 1929. године, у време настанка Краљевине Југославије.

Нашице, северна Хрватска
20. век, прва половина
Иди на врх