Ова збирка је расла и развијала се заједно са Етнографским музејом. Формирана је пре 1901. године, док је Музеј још био у саставу Народног музеја. Највећи број предмета набављен је у другој половини 20. века.
Збирка се може поделити у неколико целина, односно колекција. Њен велики део чине обредни хлебови и ускршња јаја, као и прибор који је коришћен за њихово украшавање попут поскурника (дрвени печат за украшавање славског колача) и шаралица (писаљка за наношење воска приликом шарања укршњих јаја). У Збирци се налазе и обредни пешкири, мараме и слично текстилно покућство. Посебну целину чини црквени инвентар – иконе, крстови, кандила, кадионице, пехари, свећњаци, чираци и барјаци. Збирка поседује и предмете који у већој мери указују на трагове веровања изван и пре хришћанства ‒ маске, коледарска опрема, украси од жита, рајске свеће и сл.
Народ је одувек веровао да снага природе, односно божанске или демонске силе одређују судбину. Сматрало се да свеукупна добробит зависи од молитве, приношења жртве, ритуала или магијских обреда. О томе сведочи колекција вотива (насталих из некадашњих жртвених дарова), предмета над којима су некад у црквама и манастирима читане молитве за оздрављење. Вотиви су често у облику ноге, руке, ока, детета, анђела и сличних представа. Магијску страну веровања представљају прибори и предмети за бајање и врачање, као и амајлије које су правиле врачаре за одбрану од разних недаћа – болести, урока, злих очију, неплодности, смрти од метка, ножа, тровања и сличног. У Збирци се чува и инвентар особен за ислам, попут дервишког прибора (муслиманске аскете) и прибора за сунећење.
Етнографски музеј поседује и колекцију везану за народну медицину и ветерину. Настала је као резултат посматрања природног окружења и искустава у превентиви и лечењу. У Збирци су прикупљене зубарске игле, клешта и бајонети којима су вађени зуби, ножеви за сечење пупчаника и обрезивање – сунећење, дрвени пиштољ с потискивачем за убацивање лекова домаћим животињама, као и справе и алатке за пуштање крви или вентузе за бољу прокрвљеност. У прибор и помагала уврштена су и вретена којима су обављани прекиди трудноће.
Део Збирке који јој даје посебну вредност чине надгробни споменици који својим облицима и орнаментиком назначавају колико су дубоке везе различитих цивилизација и култура на нашем тлу.
Ова збирка садржи 3230 предмета.
За збирку је задужен Саша Срећковић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: sasa.sreckovic@etnografskimuzej.rs
Народ је одувек веровао да снага природе, односно божанске или демонске силе одређују судбину. Сматрало се да свеукупна добробит зависи од молитве, приношења жртве, ритуала или магијских обреда. О томе сведочи колекција вотива (насталих из некадашњих жртвених дарова), предмета над којима су некад у црквама и манастирима читане молитве за оздрављење. Вотиви су често у облику ноге, руке, ока, детета, анђела и сличних представа. Магијску страну веровања представљају прибори и предмети за бајање и врачање, као и амајлије које су правиле врачаре за одбрану од разних недаћа – болести, урока, злих очију, неплодности, смрти од метка, ножа, тровања и сличног. У Збирци се чува и инвентар особен за ислам, попут дервишког прибора (муслиманске аскете) и прибора за сунећење.
Етнографски музеј поседује и колекцију везану за народну медицину и ветерину. Настала је као резултат посматрања природног окружења и искустава у превентиви и лечењу. У Збирци су прикупљене зубарске игле, клешта и бајонети којима су вађени зуби, ножеви за сечење пупчаника и обрезивање – сунећење, дрвени пиштољ с потискивачем за убацивање лекова домаћим животињама, као и справе и алатке за пуштање крви или вентузе за бољу прокрвљеност. У прибор и помагала уврштена су и вретена којима су обављани прекиди трудноће.
Део Збирке који јој даје посебну вредност чине надгробни споменици који својим облицима и орнаментиком назначавају колико су дубоке везе различитих цивилизација и култура на нашем тлу.
Ова збирка садржи 3230 предмета.
За збирку је задужен Саша Срећковић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: sasa.sreckovic@etnografskimuzej.rs
