Издвајајући се 1901. године из окриља Народног музеја, у Инвентар Етнографског музеја заведени су и уметнички предмети, језгро данашње Ликовне збирке коју чини преко 5000 музејских јединица. Једна од колекција првобитне Збирке слика била је колекција слика домаћих српских сликара из 18. и 19. века (Павел Ђурковић, Јован Исиловић Млађи, Урош Кнежевић, Јован Поповић, Арсеније Петровић,..) класицистички и романтичарски представљени портрети историјских личности. Стил, начин представљања и иконографски детаљи изванредан су извор за проучавање начина одевања нарочито новоформираног грађанског слоја у Србији у 19. веку.
Велики значај има и свеобухватно дело Николе Арсеновића (1821.-1885.) рођеног у Осијеку, школованог занатлије кројача и талентованог сликара, чији су акварели народних ношњи друге половине 19. века са широког простора (од Словеније, Истре, Далмације, Хрватске, Славојније,Црне Горе, околине Београда, Јужне Србије, итд.) одавно постали незаобилазно полазиште истраживању народних ношњи.
И колекције других аутора као што су Драгутин Инкиостри Медељак, Владислав Тителбах, Карол Поп де Сатмари, дела уметника 20. века (М.Врбић, Живко Стојсављевић, Стјепан Баковић, Ђока Мазалић, Божа Продановић, Зоран Петровић, Александар Дероко..) и осталих домаћих и страних аутора који су на својим сликама, графикама, акварелима и цртежима приказали елементе или призоре из традиционалног живота домаћег становништва, редовно се истражују, излажу или објављују у стручним публикацијама Етнографског музеја и других научних институција у земљи и иностранству. Део Ликовне збирке чини и колекција Народне уметности, дела комплементарна садржају Збирке народних обичаја (иконе, копије надгробних споменика ), колекција слика и скулптура тзв. наивних уметника (Јово Вагић, Мартин Јонаш, Драгиша и Милан Станисављевић, Богосав Живковић,…). Крајем XX века у збирку су уведене и велике и значајне колекције од неколико стотина акварела и цртежа музејских предмета ( текстилног покућства, ћилима, народних ношњи), орнамента, накита, делова архитектуре, ускршњих јаја, илустрација разних појава или обичаја који су насталих захваљујући раду сликара-илустратора Музеја, као што су Марина Недељковић, Марија Живковић, Олга Бенсон, Милица Матлас, Радмила Танасковић и други.
Вјера Медић, виши кустос
Руковалац збирке:
Вјера Медић, виши кустос vjera.medic@etnografskimuzej.rs
У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи
Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.
У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.
Follow