Ликовна збирка

Период
XIX и XX век
Број предмета
3000
Ову збирку у специјализованој институцији за етнографске предмете чине ликовна дела различитих врста: цртежа, акварела, илустрација, графика и слика обједињена према илустративном карактеру и културно-историјским вредностима.
Историјат стручне делатности Ликовне збирке сеже у период обнављања рада Етнографског музеја након страдања фондова у Првом светском рату, када је формирано Илустративно одељење са задатком визуелног документавања музејских предмета.

Основни фонд чини „Збирка Николе Арсеновића“ - албум акварела са приказом народне ношње свих јужнословенских народа из 19. века. Од 1936. године збирка је обогаћена новим уметничким колекцијама издвојеним из Музеја Кнеза Павла и индивидуалним поклонима: колекцијом грађанских портрета (делима српског сликарства 19. века) и акварелима Карола Поп де Сатмарија. Бројна и разнолика ликовна дела у овој музејској збирци и данас су незаобилазни визуелни извор у етнолошким истраживањима.

Крајем 20. века обликована је колекција наивне уметности специфичног облика народног ликовног изражавања.
Назад на листу

Портрет супруге Атанасија Ђорђевића

Инв. бр. 9910
Дело једног од најплоднијих сликара српског класицизма и бидермајера из периода успона нове грађанске класе. Приказује супругу Атанасија Ђорђевића (1815‒1915), секретара Духовног суда у репрезентативној представи свога друштвеног статуса.

Урош Кнежевић (Сремски Карловци, 1811 – Београд, 1876)
уље на платну, 77х 95 цм
1847. године

Крој и орнамент дечје ношње

Инв. бр. 1143
Никола Арсеновић, југословенски „етнограф и технолог“, мајстор кројачког заната и приучени сликар, аутор је збирке „Југословенске народне ношње и орнаменти“. Аутентичне детаље израде и украшавања народне ношње забележио је на терену са циљем унапређења занатства, образовања и привреде у периоду зачетка индустријализације.

Никола Арсеновић (Вуковар, 1821 – Београд, 1885)
Ниш, јужна Србија
1879. година
акварел, 47,5х66,5 цм

Жена из Требиња

Инв. бр. 977
Ликовна дела са приказом одевања различитих социјалних слојева становништва појединих села, градова и области широм јужнословенског и балканског подручја и данас су незаобилазни и прворазредни извор за проучавање.

Никола Арсеновић (Вуковар, 1821 – Београд, 1885)
Херцеговина
1850‒1868. година
акварел, 20,5х28,5 цм

Домаћи живот у Мачви

Инв. бр. 421
Владислав Тителбах, уметник и педагог, од 1871. године када је дошао у Србију, постао је један од хроничара свакодневног живота обичног народа. Призорима из породичних и друштвених обичаја, пољопривредних радова, и др. представљао је српску народну културу и уметност на међународним изложбама.

Владислав Тителбах (Ленешице, Чешка, 1847 ‒ Београд, 1925)
Београд
1905. година
акварел, 60х86 цм

Невеста из околине Неготина

Инв. бр. 360
Тителбах је са посебним сензибилитетом бележио народну ношњу, накит, архитектуру и употребне предмете из свакодневног живота сеоског становништва.
Такви мотиви били су неисцрпна инспирација овоме уметнику у стварању својих дела: илустрација, сценографија и других видова примењене уметности.

Владислав Тителбах (Ленешице, Чешка, 1847 ‒ Београд, 1925)
1894. година
гваш, 30,5х24 цм

Кроки са Београдске пијаце

Инв. бр. 52
Једна од бројних слика из колекције акварела и цртежа са сценама свакодневног живота становника Београда и околине забележена руком румунског сликара, литографа и фотографа средином 19. века.

Карол Поп де Сатмари (Трансилванија, Румунија, 1812 – Букурешт, 1887)
Београд, 1849‒1885.
акварел, 29х43,5 цм

Херцеговачки везови

Инв. бр. 12442
Цртеж народних везова, настао у едукативне и научне сврхе. Пример популаризације веза као облика „народне женске уметности“ у периоду између Првог и Другог светског рата.

Опћински Атеље за народно везиво, Дубровник
крај 19. и почетак 20. века
темпера

Југословенско народно коло

Инв. бр. 7895
Тема народне игре са играчима у ношњи из свих крајева Југославије, непресушни извор уметничког и теоретског рада пионира југословенског дизајна. Уочи Другог светског рата, слика је репродукована као дописница.

Драгутин Инкиостри Мeдeњак (Сплит, 1866 – Београд, 1942)
1937. година
акварел, 40.51x92 цм

Комисија на селу

Инв. бр. 11118
Монументална слика изражене социјалне тематике као уметничка инспирација и драгоцени извор за истраживање народне ношње сеоског становништва из околине Сарајева.

Ђоко Мазалић (Босанска Костајница, 1888 – Сарајево, 1975)
1921. година
триптих, уље на платну, 70х150 цм

Женска народна ношња из Расине

Инв. бр. 14280
Сликање музејских предмета као облик визуелног документовања у периоду пре употребе колор фотографија, настављено је у Илустративном одељењу и у деценијама након Другог светског рата. Наменски рађене илустрације за потребе публиковања и излагања дела су неколико југословенских и европских уметника.

Марија Живковић
1949. година
гваш, 25х35 цм
Иди на врх