Накит

Број предмета
3000+
Улога накита у народном животу не своди се само на улепшавање особе која га носи.
Накит представља обележје друштвеног положаја, сталежа, религиозне припадности, као и прелазних и пролазних статуса у току живота. Управо из тог разлога занимљив је и захвалан за истраживање.

Највећи део предмета из збирке припада периоду 19. и прве половине 20. века, али има и старијих.

Збирка се састоји од преко 3 000 предмета.

За збирку је задужена Јелена Вулетић, музејски саветник, коју можете контактирати путем мејлa: jelena.vuletic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Појас

Инв. бр. 33362
Појас је рад кујунџије (мајстор израде накита) инспирисаног византијским мотивима као што је мотив двоглавог орла. Носили су га припадници властеле.

Кратово, североисточна Македонија
крај 18. и почетак 19. века

Прстен

Инв. бр. 5624
Прстен припада печатном прстењу периода између осамдесетих година 14. века и педесетих година 15. века. На изложеном прстену је следећи натпис: „прстен Марин, Николине жене … и помози Бог“. Претпоставка је да је припадао жени властелина Николе Скобаљића (српски војвода, околина Лесковца).

Мркоње, Медвеђа, југ Србије
15. век

Прстен

Инв. бр. 16416
Прстење израђено техником филиграна је веома разноврсно по својим облицима, али је у збирци најбројније управо оно с главом у облику цвета. Изложени примерак набавио је 1904. године за изложбу отворену поводом прославе стогодишњице Карађорђевог устанка (1762‒1817), вођа Првог српског устанка и отварања Етнографског музеја, Никола Зега (1863‒1940), кустос и директор музеја.

Приштина, Косово, Србија
крај 19. и почетак 20. века

Прстен

Инв. бр. 4225
Изложени примерак краси велики бели камен ‒ орлово око. Носиле су га дојиље како би имале довољно млека. Прстен се често употребљава као амајлија против демона, вештица и вампира. Веровање у магичну, лековиту и заштитну моћ прстења задржало се до данас.

Нови Пазар, Рашка, јужна Србија
почетак 20. века

Накит за груди - ђердан

Инв. бр. 34067
Комад тканине, попут прегаче, са нашивеним новчићима. Дужина је од врата до испод колена, што зависи од количине нашивеног новца. Представља део мираза који девојка приказује и носи на себи.

Босна и Херцеговина
друга половина 19. и почетак 20. века

Наруквице

Инв. бр. 16480 и 16487
Овакве наруквице појављују се у Србији крајем 19. века под утицајем моде коју су диктирали бечки златари. Изложене наруквице израдио је београдски златар Радован Пашковић за излагање на светској изложби у Паризу 1900. године.

Београд
1900. година

Наруквица - гривна

Инв. бр. 44794
Овакве гривне су израђиване у 17. веку али су ношене и касније, све до првих година 20. века. Жене су на рукама носиле по једну или две овакве гривне.

крај 17. и почетак 18. века

Копча - пафта

Инв. бр. 9606
Пафте (копче) карактеристичног пиротског типа. Са унутрашње стране изгравирани су иницијали мајстора Д.Н.П.ПИРОТ ‒ пиротски кујунџија Димитрије Петровић, који их је израдио за излагање на светској изложби у Паризу 1900. године.

Пирот, јужна Србија
1900. година

Бисерни тепелук са прстеном и брошем

Инв. бр. 23129
Тепелук је мала женска капа од црвене чоје, украшена бисерима навезеним у облику купица. Оваква капа нема паралела у ношњама других балканских земаља.

крај 19. и почетак 20. века

Челенка

Инв. бр. 34133
Челенка на турском означава перјаницу украшену драгим камењем, која је у турској војсци додељивана као ордење. Челенка је обележје јунаштва и симбол лепе и богате одеће јунака.

Горњи Милановац, централна Србија
крај 19. века
Иди на врх