Живот у долинама Калаша

Калаши, древни народ  који је успео да опстане и сачува своју културу захваљујући пре свега свом географском положају и вековној изолацији у забаченим долинама планинског масива Хиндукуш представљају најмању, а по много чему јединствену етнорелигијску заједницу на територији Пакистана. Свакако најпопуларнија теорија о пореклу овог дардског, индоаријског народа чији изглед као и обичаји указују на везе са старим Хеленима је да воде порекло од Александра Великог чија је војска освојила ову област пре скоро два и по миленијума. Међу стручњацима који су за Калаше почели да се интересују у 19. веку мишљења су подељена док најновије анализе њиховог генетског материјала указују на то да је су директне везе са Македонцима највероватније само мит. Поред богате материјалне културе која се најбоље може уочити на примеру раскошне народне ношње калашких жена која се до данас одржала као део свакодневног живота и традицији градитељства, јединствених обичаја и језика, овај народ европеидне појавности који одликује светла пут и плаве очи истиче се најпре својом древном, политеистичком религијом која чини основу његовог идентитета. Калаши уједно представљају и једину етничку групу која је успела да сачува паганску религију какву су у прошлости практиковали и други народи на подручју Хиндукуша, на територији која је поред севера Пакистана обухватала и део данашњег Авганистана и била позната као Кафиристан, земља неверника. Аутор, који је села Калаша у долинама Румбур и Бумбурет посетио током лета 2017, настојао је да из угла визуелног антрополога документује тренутке из свакодневног живота ове заједнице, богатство њихове ношње, градитељство и културу живљења, као и портрете мештанки и мештана.