Директор Етнографског музеја Марко Крстић подсетио је да је ова установа током 125 година постојања била место сусрета, окупљања и чувања материјалног и нематеријалног културног наслеђа.
Говорећи о новој поставци, Крстић је посебно захвалио ауторском и стручном тиму који је радио на њеној припреми, истичући да је свадбени обичај представљен из више углова, кроз предмете, фотографије, сведочанства и савремене технологије.
Он је указао на то да свадба као обичај превазилази локалне оквире и да је присутна у различитим културама широм света. Посетиоцима је, уз музејску грађу, омогућено и да посредством VR технологије на савремен начин упознају поједине елементе свадбених обичаја и стекну увид у то како су свадбе изгледале у прошлости.
„Историју ове установе чине и генерације кустоса, етнолога и истраживача који су током више од једног века прикупљали, проучавали и чували сведочанства о животу, обичајима, веровањима и култури народа“, истакао је директор Етнографског музеја и нагласио да се у музејским збиркама данас се чува више од 120.000 музеалија, међу којима је више од 53.000 етнографских предмета.
Они представљају драгоцено сведочанство о различитим аспектима живота и културе заједница чије наслеђе музеј чува и представља јавности.
Ауторка изложбе Тијана Чолак-Антић навела је да је желела да представи различите свадбене обичаје са простора Србије у периоду када земља улази у процес модернизације, а поједини традиционални облици живота постепено се мењају и нестају.
Она је посебно указала на промене у изгледу невесте и значају традиционалне одеће.
Изложба посетиоце води кроз различите фазе свадбеног обреда од просидбе и припрема за свадбу, преко извођења невесте из куће и самог чина венчања, до њеног уласка у нови дом. Представљени су обичаји из Пиротског краја, Косова и Метохије, Шумадије и Војводине, чиме се указује на богатство и разноврсност традиционалне свадбене праксе.
Поред оригиналних музејских предмета и фотографија, поставка садржи и интерактивне елементе који посетиоцима омогућавају да на другачији начин истраже свадбене обичаје и свакодневни живот некадашњих заједница.
Ауторка изложбе позвала је грађане да се укључе у њено даље обогаћивање и донесу у Етнографски музеј старе фотографије венчања из породичних албума. Фотографије ће бити скениране и, уз сагласност власника, приказиване на екранима у музеју, чиме ће у поставку бити укључена и лична сећања и породична историја грађана.
Гости прославе на улазу су симболично били окићени рузмарином, који је традиционално повезан са свадбеним обичајима. Јубилеј су употпунили културно-уметнички и драмски програм.
Прослављање 125 година постојања Етнографског музеја у Београду истовремено је прилика да се укаже на значај континуираног рада на прикупљању, чувању, проучавању и представљању културног наслеђа, као и на улогу музеја у повезивању различитих генерација са наслеђем које су им оставиле претходне.
