Накит

Појас је рад кујунџије (мајстор израде накита) инспирисаног византијским мотивима као што је мотив двоглавог орла. Носили су га припадници властеле.

Кратово, североисточна Македонија
крај 18. и почетак 19. века

Прстен припада печатном прстењу периода између осамдесетих година 14. века и педесетих година 15. века. На изложеном прстену је следећи натпис: „прстен Марин, Николине жене … и помози Бог“. Претпоставка је да је припадао жени властелина Николе Скобаљића (српски војвода, околина Лесковца).

Мркоње, Медвеђа, југ Србије
15. век

Прстење израђено техником филиграна је веома разноврсно по својим облицима, али је у збирци најбројније управо оно с главом у облику цвета. Изложени примерак набавио је 1904. године за изложбу отворену поводом прославе стогодишњице Карађорђевог устанка (1762‒1817), вођа Првог српског устанка и отварања Етнографског музеја, Никола Зега (1863‒1940), кустос и директор музеја.

Приштина, Косово, Србија
крај 19. и почетак 20. века

Изложени примерак краси велики бели камен ‒ орлово око. Носиле су га дојиље како би имале довољно млека. Прстен се често употребљава као амајлија против демона, вештица и вампира. Веровање у магичну, лековиту и заштитну моћ прстења задржало се до данас.

Нови Пазар, Рашка, јужна Србија
почетак 20. века

Комад тканине, попут прегаче, са нашивеним новчићима. Дужина је од врата до испод колена, што зависи од количине нашивеног новца. Представља део мираза који девојка приказује и носи на себи.

Босна и Херцеговина
друга половина 19. и почетак 20. века

Овакве наруквице појављују се у Србији крајем 19. века под утицајем моде коју су диктирали бечки златари. Изложене наруквице израдио је београдски златар Радован Пашковић за излагање на светској изложби у Паризу 1900. године.

Београд
1900. година

Овакве гривне су израђиване у 17. веку али су ношене и касније, све до првих година 20. века. Жене су на рукама носиле по једну или две овакве гривне.

крај 17. и почетак 18. века

Пафте (копче) карактеристичног пиротског типа. Са унутрашње стране изгравирани су иницијали мајстора Д.Н.П.ПИРОТ ‒ пиротски кујунџија Димитрије Петровић, који их је израдио за излагање на светској изложби у Паризу 1900. године.

Пирот, јужна Србија
1900. година

Тепелук је мала женска капа од црвене чоје, украшена бисерима навезеним у облику купица. Оваква капа нема паралела у ношњама других балканских земаља.

крај 19. и почетак 20. века

Челенка на турском означава перјаницу украшену драгим камењем, која је у турској војсци додељивана као ордење. Челенка је обележје јунаштва и симбол лепе и богате одеће јунака.

Горњи Милановац, централна Србија
крај 19. века