Збирка градске ношње

Број предмета
2200
Збирка градске ношње Етнографског музеја обухвата више од 2.200 одевних предмета и представља културу одевања у градским срединама Србије од XIX века до почетка XXI века. Предмети у збирци припадали су градском становништву различитог друштвеног и економског положаја, верске припадности и генерација. Они показују како су се облици, материјали, технике израде и начини ношења мењали под утицајем локалних традиција, османско-балканске одевне културе и европских модних токова.
Посебно значајну целину чини одећа XIX века, која омогућава праћење постепених промена грађанског одевања и обликовања препознатљивог градског костима. Фистани, антерије, либада, џубета, јелеци и други занатски израђени одевни предмети, често украшени терзијским везом, говоре о високом нивоу занатске израде, али и о друштвеном положају, укусу и културним везама градског становништва. Предмети из каснијих деценија XIX и првих деценија XX века показују све снажније присуство европске моде и постепено мењање одевних образаца.

Одећа XX и почетка XXI века документује даље промене градске културе одевања кроз занатску и индивидуалну израду, развој конфекције и ширење масовне производње. Домаћи и страни индустријски производи, свакодневна и свечана одећа, рубље, обућа и одевни додаци омогућавају праћење промена животних навика, потрошње и модних избора градског становништва.

Збирка градске ношње тако чува различите слојеве градске културе одевања и омогућава да се кроз конкретне предмете сагледају промене у одевању, свакодневном животу и друштвеним односима током XIX, XX и почетка XXI века.

За Збирку је задужена Јелена Секуловић, музејски саветник, коју можете контактирати путем мејла:
jelena.sekulovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Долама

Инв. бр. 8942
Изложена долама (горњи део ношње, слична капуту) украшена је по ивицама и преко груди ширитима (украсна трака) што јој даје готово војнички карактер. Припадала је Богдану Ђорђевићу, писмоноши. Богдан је са копијом фермана (султанов указ) пошао из Цариграда у Крагујевац и прејахао тај пут за пет дана да би донео копију Хатишерифа из 1830, којим је Србија постала Кнежевина (иначе, пут ове удаљености трајао је у просеку између десет и петнаест дана). За то је добио 500 дуката од кнеза Милоша и црвену парадну доламу на дар. За време кнеза Милоша одело је врло често даривано у знак почасти и одликовања.

Параћин, поморавски округ
почетак 19. века

Фес

Инв. бр. 37584
Изложени фес (капа) припадао је Богдану Ђорђевићу, писмоноши. Овакав тип високих фесова приказан је и на једном портрету кнеза Милоша насталом током устоличења султану у Цариграду 1835. године.

Параћин, моравички округ, централна Србија
почетак 19. века

Антерија

Инв. бр. 8933
Хаљина са дубоким изрезом, од свиле украшене пругама у којима су уткани цветни орнаменти. Пешеви се преклапају и копчају дугмићима. На постави је било написано „поклон г-ђе Томаније“. Томанија (1796–1881) је била жена Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића.

Београд
прва половина 19. века

Либаде

Инв. бр. 50315
Кратка женска горња одећа. На левој и десној унутрашњој страни је по један ушивен џеп, украшен извезеном годином настанка и стилизованим симболом крста. Либаде је ношено у свечаним приликама и било је саставни део српске грађанске ношње. Изложени примерак је припадао женским члановима породице војводе Степе Степановића (војсковођа српске војске, 1874‒1919.)

Београд
1878. година

Џубе

Инв. бр. 6023
Хаљина оријенталног типа, од чоје. Украшено је везеном сребрном металном нити. Изложени примерак део је заоставштине Београдског женског друштва (прво удружење српских жена, бавило се просветним и хуманитарним радом, 1875–1941).

Призрен, јужно Косово
почетак 20. века

Салта

Инв. бр. 41405
Горњи део женске ношње од чоје са дугим и широким рукавима, украшен уз рубове и на полеђини. Изложени примерак прављен је у терзијским радионицама у Мркоњић Граду (централна Босна).

Бања Лука, Босна и Херцеговина
крај 19. века

Сунцобран

Инв. бр. 50248
Сунцобран на склапање, инспирисан кинеским сунцобранима са благо укошеним сенилом. Предмет је припадао Даринки Васић, удатој Гарић (рођ. 1901). Даринка је сунцобран носила као девојка док је похађала III женску гимназију у Београду.

Београд
почетак 20. века

Хаљина

Инв. бр. 50219
Израђена је од свиле са штампаним дезеном у плавој и зеленој боји. Женска летња свечана хаљина са набраним рукавима. Око врата је „италијански деколте“ (тј. полукружни хоризонтални отвор или чамац изрез). Дуга до испод колена. Има припадајући појас од истог материјала. Ношена је у свечаним приликама.

20 век, друга половина

Мушки капут

Инв. бр. 48984
Капут од црне чоје, дугачак до колена, равно кројен, широких шпицастих ревера. Закопчава се дворедно са 3 дугмета. Припадао је војном лекару, др Сави Лазовићу (1872‒1939).

Београд
1900‒1910. година

Женске ципеле

Инв. бр. 5292
Од беле меке коже и ђона. Кожа је украшена срмом. Копчају се помоћу три споне и три бела дугмета. Израђене су у Паризу и купљене 1911. године у Београду. У изложеним ципелама венчала се у Алексинцу 1911. године Деса Милојевић, мајка Добриле Милојевић Радовић, кустоса Етнографског музеја у Београду.

Алексинац, нишавски округ, јужна Србија
1911. године
Иди на врх