Настављајући разговоре о улози различитих актера у систему очувања „живог наслеђа“ у Србији, Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, организовао је 2. новембра 2022. године у Етнографском музеју разговор на тему „Улога научно-истраживачких организација и установа високог образовања у систему очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији“. Разговор је био усмерен на сагледавање начина на које су ове институције укључене у успостављени систем очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, а полазећи од оквира који дају Унескова Конвенција из 2003. године и Оперативне смернице за њену примену. Наиме, Конвенцијом се подстичу земље потписнице да примене мере и политике усмерене на поучавање нематеријалног културног наслеђа на универзитетима и институтима, као и на подстицање развоја интердисциплинарних научних и уметничких студија и истраживачких методологија у циљу очувања „живог наслеђа“.
Представљајући досадашњи рад у овој области, чланови Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Данка Лајић Михајловић, научна саветница Музиколошког института САНУ, др Милош Матић, научни сарадник и музејски саветник Етнографског музеја у Београду и Данијела Филиповић, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије, истакли су да су стручњаци и истраживачи из научних области као што су етнологија и антропологија, етномузикологија, етнокореологија и друге, активно укључени у рад на очувању нематеријалног културног наслеђа. Такође, говорили су и о начинима на које су институције из којих долазе укључиле област нематеријалног културног наслеђа у свој рад.
Затим је, у разговору у којем су активно учествовале колегинице и колеге са Одељења за етнологију и антропологију и Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, Факултета политичких наука, Етнографског института САНУ, Музиколошког института САНУ, Института за српски језик САНУ, Института за филозофију и друштвену теорију Београд и Завода за проучавање културног развитка Београд, указано на начине на које резултати истраживачког рада у овим научним областима, могу бити од користи за унапређење праксе очувања регистрованог „живог наслеђа“, допринети заједницама носилаца у њуховом даљем раду на очувању сопственог наслеђа, али и бити од значаја за јачање капацитета у креирању политика очувања нематеријалног културног наслеђа на националном нивоу.
