Делатност Етнографског
музеја

У Одељењу се истражују, прикупљају, обрађују и проучавају дела и појаве материјалне, социјалне и духовне културе, обичаји и живот српског народа и других народа, етничких група и националних мањина, и изучавају се културе словенских и суседних народа у осталим европским и ваневропским земљама; приказују се дела и предмети народног стваралаштва, рукотворине, умотворине и друга сведочанства о народном животу и култури; чувају се, излажу и објављују резултати рада у музејским и другим публикацијама, на аудио и видео медијима; припрема се и организује приказивање народне културе у етнопарковима.

У оквиру Одељења кустоси етнолози и антрополози истражују друштвене појаве на терену и прикупљају предмете као сведочанства прошлих догађаја и начина живота. Стручњаци који раде у овом одељењу задужени су за одабир предмета који ће се чувати у Музеју и који ће на одговарајући начин описивати одређене друштвене појаве и процесе. Кустоси стучно обрађују (инвентаришу) предмете и одређују како ће бити документовани подаци о њима. Резултате свог рада представљају јавности на студијским и тематским изложбама, али и у научним текстовима који се објављују у стручним часписима и каталозима.

У Одељењу се обављају конзерваторски и рестаураторски радови, превентивна заштита и стара се о условима за смештај и чување музејског материјала. Примењују се савремене методе и научни резултати за заштиту етнографских добара.
Од оснивања Етнографског музеја до 1940. о конзервацији музејских предмета бринули су кустоси и препаратори. После Другог светског рата у Одељењу почињу да раде три учитељице ручног рада и, нешто касније, по један препаратор за дрво и метал. Тако је почела стручна техничка заштита предмета и сређивање депоа у Етнографском музеју. Одељење за конзервацију званично је формирано 1957.

У почетку је Одељење имало радионицу за текстил, метал и дрво, као и хемијску лабораторију. Стручњаци Одељења брину о превентивној заштити музејских предмета у депоима и на сталној поставци. У лабораторијама се обавља конзервација, рестаурација и реконструкција етнографских предмета. Припремају се експонати за излагање на изложбама. У Одељењу за конзервацију обавља се и едукација младих стручњака запослених у музејима Србије, а конзерватори пружају стручну помоћ разним установама, фолклорним друштвима и појединцима. Конзерватори за текстил с групом етнолога раде на пројекту очувања старих заната.

У Одељењу за документацију чува се, обрађује и уређује документација, архивска грађа, ликовни и филмски материјал о етнографским добрима у Етнографском музеју; попуњава се Централни регистар етнографских музејских предмета и стара се о усавршавању система документације.
Одељење је настало још 1919. и од тада до данас вођена је документација која је подразумевала Главни инвентар и више приручних картотека. Основе данашње документације постављене су 1961. и рад је усклађен с републичким и међународним прописима и уредбама.
У Одељењу се води и електронска документација као део ширег пројекта централног регистра покретних културних добара Србије.

У оквиру Одељења за документацију формиране су посебне збирке: Фотодокументација предмета и појава на терену с припадајућом колекцијом слајдова, Збирка старих негатива и фотографија с припадајућим легатима, Ликовна збирка, Архив музеја и грађа за Етнолошки атлас.
У оквиру Библиотеке се прикупљају, чувају и обрађују књиге и друге публикације из области етнологије, музеологије, уметности и друштвених наука.
Од почетка самосталног рада Музеја библиотечки фонд се развијао и обогаћивао, и њега данас чини око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије и антропологије, али и сродних наука.

У Одељењу се реализују и тумаче изложбе, креирају радионице за децу и одрасле инспирисане садржајем сталне изложбе Народна култура Срба у XIX и XX веку и повременим изложбама, организују се предавања, семинари, саветовања, приказивања филмова, концерти и друге манифестације.

Посебна пажња посвећује се раду с децом предшколског и школског узраста како би им се пружила прилика да на изложбама и дешавањима у Музеју и не буду само пасивни посматрачи, него да учествују у разноврсним програмима.
Ово одељење је задужено за информисање шире јавности о дешавањима у музеју и о музејској делатности.

У Одељењу се обављају заједнички и општи послови Музеја. Стара се о припремању и спровођењу аката, програма, планова и обавештава запослене о раду музеја. Секретаријат обавље правне, административне и кадровске послове. Припрема планове и извештаје о раду. Служба за одржавање брине о безбедности, чувању и исправности имовине и заштити од пожара и чистоћи музеја.

У Одељењу се састављају финансијски планови, извештаји о приходима и расходима, завршни рачуни и обављају сви финансијски и рачуноводствени послови.

Вођење и чување Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и целокупне документације о нематеријалном културном наслеђу у електронском, папирном, видео и аудио облику, једна је од најважнијих активности Центра за нематеријално културно наслеђе Србије. Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије тренутно садржи 57 елемента уписана на основу одлука Националног комитетa за нематеријално културно наслеђе.

Центар за нематеријално културно наслеђе координише израду номинационих досијеа за Унескове листе нематеријалног културног наслеђа, а на основу одлука које доносе Национални комитет за нематеријално културно наслеђе и Министарство културе и информисања Републике Србије. Такође, Центар се бави и презентацијом и промоцијом нематеријалног културног наслеђа на националном и међународном нивоу, као и едукацијом о значају очувања ове врсте наслеђа. Значајан сегмент рада Центра односи се на успостављање сарадње са локалним заједницама, групама, појединцима, стручњацима и истраживачима, установама културе, научно-истраживачким институтима и образовним институцијама, организацијама цивилног друштва и другим релевантним удружењима на националном и међународном нивоу, а све у циљу систематичног, интердисциплинарног и међусекторског рада на очувању нематеријалног културног наслеђа.

У Манаковој кући чувају се и обрађују предмети из збирке Христифора Црниловића. Поред сталне изложбе приређују се и повремене тематске изложбе, пригодни програми (концерти, предавања и сл.) и организују курсеви старих заната.