Основан је Србско народни музеум (данашњи Народни музеј) у оквиру кога је образована и eтнолошка збирка
1844
Краљевина Србија је учествовала на Етнографској изложби и Свесловенском састанку у Москви
1867
(22. август) Стојан Новаковић, секретар Српског ученог друштва, изнео је ,,Предлог и нацрт за Српски историско-етнографски музеј“
1872
(9. октобар) управник Народног музеја Михаило Валтровић упутио је Министарству просвете и црквених дела допис да се из Народног музеја издвоји етнолошка збирка и да се смести у задужбину Стевче Михајловића
1898
(27. октобар) Министарство просвете и црквених дела усвојило је предлог Михаила Валтровића за оснивање Етнографског музеја
1898
(фебруар) за управника Етнографског музеја постављен је др Сима Тројановић, а Музеј је смештен у Задужбину Стевче Михајловића која се налазила на углу улица Кнеза Милоша (15) и Илије Бирчанина
1901
(јун) за првог кустоса Музеја постављен је Никола Зега
1901
Учешће на Првој међународној изложби костима у Петрограду
1902
(20. септембар) поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка краљ Петар Први Карађорђевић отворио је прву сталну изложбу.
1904
Учешће на Индустријској изложби у Лијежу
1905
Учешће на Јубиларној изложби у Букурешту
1906
Учешће на Новинарској изложби у Паризу
1906
Учешће на Балканској изложби у Лондону
1907
Учешће на Јубиларној изложби у Торину
1911
Отворена је друга стална изложба
1919
Установљен је нови систем инвентарисања предмета који је, осим Главног инвентара и лисног каталога, обухватао и инвентаре по врстама материјала
1922
Поводом обележавања двадесетпетогодишњице рада Етнографског музеја покренут је стручни научни часопис Гласник Етнографског музеја (ГЕМ)
1926
Установљено је Одељење за музички фолклор
1927
Учешће на Међународној изложби у Паризу
1928
Учешће на Међународној изложби у Барселони
1929
Учешће на Међународној изложби у Женеви
1929
Етнографски музеј почиње да објављује посебна издања
1930
Основан је Фонографски одсек у оквиру Илустративног одељења
1932
(25. септембра) основан је Одсек народних игара у оквиру Илустративног одељења
1939
Архив за народне песме је премештен у Илустративно одељење
1939
(уочи рата) музејски предмети су спаковани у сандуке и смештени у три зграде на углу Његошеве и Кнегиње Зорке
1941
(током године) музеј је пресељен у лучну зграду двора
1945
(почетком године) направљен је нов план рада Музеја, основано је шест одељења са 21 одсеком и утростручен је број стручног особља
1946
(1. мај) отворена је трећа стална изложба на којој је представљен народни живот у ХIХ веку и првој половини ХХ века на тлу Југославије
1946
Отворена је изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“ којом се Музеј представио у земљи и у иностранству (у Немачкој, Енглеској, Белгији, Холандији, Швајцарској, Француској и Норвешкој).
1948
(1. августа) Етнографски музеј је пресељен у зграду на Студентском тргу бр. 13
1951
(29. новембра) поводом педесетогодишњице рада Музеја отворена је четврта стална изложба под називом ,,Традиционална култура Србије“
1951
Издат је Зборник Етнографског музеја у Београду 1901–1951, поводом педесетогодишњице рада Музеја
1951
Основана је Просветно-педагошка служба
1960
Отворена је пета стална изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“
1961
Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића је по његовој жељи, као поклон-збирка, ушла у састав Етнографског музеја и чува се у Манаковој кући
1967
Поводом седамдесет пет година рада Музеја отворена је шеста стална изложба под називом ,,Народне ношње Југославије“
1976
Поводом Генералне конференције УНЕСКО-а у Београду отворена је изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“.
1980
Манакова кућа је у целини предата на старање Етнографском музеју
1981
Историја Музеја је приказана на изложби „Фотографије Николе Зеге“ (ауторка Љиљана Гавриловић) у Манаковој кући.
1983
Адаптирана је зграда некадашње Београдске берзе за музејске потребе
1984
Отворена је седма стална изложба под називом ,,Народна култура Срба у другој половини ХIХ и у ХХ веку на територији СР Србије“
1984
Историја Музеја је приказана на изложби Етнографски музеј 1901–1984 (ауторка Љиљана Ћертић) и објављен је каталог (аутори текстова: Александар Дероко, Гвозден Јованић и Љиљана Ћертић).
1984
Музеј је на поклон добио тестаментом завештану збирку Станоја Бојовића са 17.381 негативом и 2.500 фотографија.
1991
Основан је Фестивал етнолошког и видео филма
1992
Сека Мишевић-Мијатовић је Mузеју поклонила колекцију текстилних, грнчарских, металних и дрвених предмета
1993
фестивал етнолошког филма је добио међународни карактер
1994
Историја Музеја је приказана на изложби,,Србија на светској изложби у Паризу 1900“, (ауторка Весна Душковић) на којој је представљен материјал који је некада био излаган у Паризу и наменски набављан за потребе Етнографског музеја.
1995
Историја Музеја је приказана на изложби „Албум Петра Ж. Петровића“ (ауторка Весна Бижић-Омчикус)
1997
Поводом обележавања једног века рада Музеја отворена је осма стална поставка под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“
2001
Поводом стогодишњице рада Етнографског музеја објављен је Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001 (уредница Јасна Бјеладиновић-Јергић)
2001
Историја Музеја приказана на изложби „Етнографски музеј у Београду 1901–2001“ (ауторка Весна Душковић) поводом обележавања једног века рада Музеја
2001
Историја Музеја приказана на изложби ,,На почетку“ (ауторка Весна Бижић–Омчикус) и објављена је публикација ,,На почетку: др Сима Тројановић – истраживач, научник и први чувар Етнографског музеја“ (аутори текстова: Весна Бижић Омчикус, др Никола Ф. Павковић, др Душан Бандић и др Воислав Васић и Светлана Митровић)
2002
Историја музеја приказана на изложби ,,Колекција јесен/зима 1867, српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу“ (аутори: Вилма Нишкановић, Олга Карпова, Весна Бижић-Омчикус, Наталија Прокопјева)
2005 - 2006
(септембар) одржана је Годишња скупштина ИКОМ-овог Комитета за костим (IКОМ Costume Comitee), руководилац пројекта била је мр Мирјана Менковић
2011
У оквиру Музеја, као посебна организациона јединица делује Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, у којем се води и чува Национални регистар нематеријалног културног наслеђа
2012
„Породична слава“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена друштвених пракси и ритуала, уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. У складу са одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе и Министарства културе и информисања, номинацијски досије елемента „Породична слава“ припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, а предлагач елемента је био Етнографски музеј у Београду.
2014
У оквиру пројекта „Дигитализација документације Нaциoнaлнoг рeгистрa нeмaтeриjaлнoг културнoг нaслeђa и кoришћeњe нoвих инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja у очувању и прoмoвисaњу нeмaтeриjaлнoг културнoг нaслeђa“, који је реализовао Центар за нематеријално културно наслеђе у оквиру Унесковог Програма партиципације 2014-2015, успостављен је електронски Национални регистар нематеријалног културног наслеђа (е-Регистар).
2014-2015
„Колo, традиционална народна игра“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена извођачких уметности, уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Номинацијски досије елемента припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
2017
„Певање уз гусле“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза и извођачких уметности, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Номинацијски досије елемента припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
2018
„Злакуско лончарство“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена вештина и знања у вези са традиционалним занатима, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Номинацијски досије елемента припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
2020
