Етнографски музеј Београду и Завичајни музеј у Књажевцу представили су двопређне чарапе и колекцију цртежа двопређних чарапа и шара јединствену у свету. Двопређно плетење je стара техника право за израду чарапа од домаће вуне, уз коришћење пет игала, којом се две нити (пређе) различите боје преплићу тако да формирају двопређни орнамент (шару). Умеће и вештина двопређног плетења уписани су на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Србије.
Орнаментална баштина – двопређне чарапе Србије
Орнаменти на чарапама су вековима стварани кроз генерације знањем, умећем и вештином плетиља и представљају не само врхунска занатска достигнућа већ и уникатно уметничко дело анонимног народног уметника, јер се ретко могу наћи два пара чарапа које су украшаване истим шарама и орнаментним композицијама.
Старовременске чарапе су аутобиографија плетиље – жене из патријархалне заједнице, а уједно и сведочанства свакодневног живота из прошлости.
За плетење вунених чарапа Користе се две технике „на преплет – рубено“ и „право“, од једне, две и више пређа. Двопређно плетење je стара техника право за израду чарапа од домаће вуне, уз коришћење пет игала, којом се две нити (пређе) различите боје преплићу тако да формирају двопређни орнамент (шару).
Данас су двопређне чарапе, осим у музејским збиркама, као део народне ношње присутне током сценског извођења народних игара, песама или на разним културним и туристичким манифестацијама на којима се презентује нематеријално културно наслеђе. Умеће и вештина двопређног плетења уписани су на Националну листу нематеријалног клултурног наслеђа Србије.
