Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Изложбе

 

Стална изложба
Народна култура Срба у XIX и XX веку

 

Аутори изложбе:

др Братислава Владић-Крстић

Јасна Бјеладиновић-Јергић

Зоран Родић

Велибор Стојаковић

Ликовна поставка изложбе:

Бранка Боројевић Џокић

 

Повремене изложбе

 

НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ
(17. јул- 31. август 2018)

На изложби ће бити представљени елементи уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, биће отворена у Етнографском музеју у Бреограду 17. јула 2018. године. На изложби ће кроз фотографије, видео материјале и музејске предмете ће бити представљено 37 елемената уписних у Национални регистар, као и нематеријално културно наслеђе Србије уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства –  породичнаслава (уписана 2014. године као први елемент из Републике Србије) и коло, традиционалну народну игру, уписану у децембру 2017. године.

Изложбу ће отворити др Данијел Синани, редовни професор на одељењу за етнологију и антропологију.

Изложбa Нематеријално културно наслеђе Србије, аутора Данијела Филиповић, биће отворена од 17. јула до краја августа 2018. године.

 

Из прошлости једне породице ОСИЈЕК – ПЕТРИЊА – БЕОГРАД

Аутори: Марина Цветковић и Вјера Медић

 

Колекција предмета из заоставштине угледних српских грађанских породица Радановић из Осијека и Томић из Петриње чува се у Етнографском музеју у Београду и представља окосницу изложбе Из прошлости једне породице ОСИЈЕК–ПЕТРИЊА–БЕОГРАД. Изложба приказује прва забележена сведочанства постојања, друштвеног успона, трајања и гашења тих српских породица, као и њихов живот у различитим мултикултурним срединама и државама, у сложеним историјским околностима и друштвеним променама. Oдабраним предметима представљен је свакодневни живот тих породица из угла традиционалног и модерног, јавног и приватног, мушког и женског света.

Већи део изложбе прати породицу Радановић у Осијеку која се може сматрати представником српске грађанске породице настале и обликоване у Хабзбуршкој монархији. Позиција ове породице на друштвеној лествици константно je расла од краја 18. века до Другог светског рата. Основу њихове економске стабилности чинила је трговина текстилним материјалима: сукном, прекривачима и позамантеријом. Поред породичног пословања абаџија и трговаца мушки представници у 20. веку су били: велепоседници, индустријалци, судије окружног суда, краљевски јавни бележници, официри и градоначелници. Континуирано и активно су учествовали у јавном, културном, црквеном, друштвеном и политичком животу града Осијека. Највиши успон породица доживљава у  четвртој деценији двадесетог века.

Идентитет ове породице огледа се у сталном преплитању традиционалних вредности и норми средњоевропског грађанског друштва. Породица је била православне вере и у њеном окриљу и широј заједници слављени су верски празници и поштовани традиционални обичаји

Жене из ове породице су се старале о васпитању и образовању деце. Такође,  биле су у служби репрезентације супруга, породице и домаћинства а важну улогу су имале у обликовању ентеријера и визуелног идентитета породичне куће.

Породичне и ратне трагедије, избеглиштво, као и непосредни догађаји везани за успостављање послератног система нагло су прекинули развој, привредне и друштвене активности ове угледне осјечке породице. Удајом женских чланова породични живот се наставио у другим срединама, у Петрињи и Београду.

У посебном сегменту изложбе представљен је  живот Вере Радановић, удате за трговца Николу Томића из Петриње. Период од 1923. до 1978. обележен је судбоносним ратним годинама, избеглиштвом и  послератном друштвеном маргинализацијом.

Захваљујући жељи наследника породице Радановић и Томић, да своје породичне драгоцености повери на чување Етнографском музеју у Београду, ови предмети, као сведочанство живота једне породице, постали су део културног наслеђа  и драгоцени извори за разумевање и тумачење приватног и јавног живота српског грађанског друштва од краја 18. до средине 20. века.

Отварање изложбе је у уторак 26. децембра у 13 часова.

 

Стара српска графика
(из легата Миодрага Нагорног)

 

У оквиру Дана Власотинца у Београду отворена је изложба Стара српска графика у Манаковој кући (Гаврила Принципа 5) ће у

Збирку Старе српске графика,  чине дрворези, бакрорези и литографије настале од почетка XVI до краја XIX века,  део је сталне поставке Завичајном музеју у Власотинцу.

 

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×