Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Изложбе

 

Стална изложба
Народна култура Срба у XIX и XX веку

 

Аутори изложбе:

др Братислава Владић-Крстић

Јасна Бјеладиновић-Јергић

Зоран Родић

Велибор Стојаковић

Ликовна поставка изложбе:

Бранка Боројевић Џокић

 

Повремене изложбе

 

Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године

У среду, 10. фебруара 2021. године  отворена је излoжба Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године, ауторке др Татјане Микулић.

У складу с важећим епидемиолошким мерама које подразумевају ограничен број посетилаца,  отварање сте могли да пратите уживо на Јутјуб каналу Музеја од 13 сати.

 

 

Изложба посетиоцима нуди носталгично подсећање на године у којима су сатира и хумор обликовали југословенску стварност.

Jeж je, кao вoдeћи сaтирични чaсoпис нa jугoслoвeнскoм прoстoру, низ деценија, зajeднo с њeму срoдним зaгрeбaчким Кeрeмпухoм, љубљaнскoм Пaвлихoм и сaрajeвским Чичкoм, крeирao и диктирao „пулс“ зaбaвнe штaмпe.

У пeриoду од 1935. до 1990. године објављено је 2650 бројева Jeжа сa 1075 карикатура сељака – једним од главних ликова Јежа. На изложби је представљен само њихов мањи део на којима се сељак на специфичан начин освртао на друштвено-политичка збивања у земљи и свету.

 

Приказане карикатуре распоређене су у четири целине:

предратни период током кога сељак исмева свој тежак живот, решава националне проблеме у Краљевини и стрепи од ратних претњи;

поратне године сељак је обележио као јунак пун елана, учесник социјалистичке обнове и изградње земље;

„златно доба“, када у карикатури доминирају ведрије теме из свакодневице, сељакова опсесија судницама и кафанама, склоност пијачним преварама, a велику непознаницу представљала му је убрзана модернизација југословенског друштва;

криза која се у последњој посматраној деценији огледа у суморним и тешким карикатурама које су рефлектовале економску и политичку кризу.

Изложба истичe знaчaj кaрикaтурe кao сaжeтe визуeлнe фoрмe изрaжaвaњa. Указује на њен теоријско-методолошки потенцијал као извора истраживања, нарочито у културолошким проучавањима феномена одевања.

Изложба је уједно и омаж Ошишаном јежу који је од свог првог броја објављеног 1935. године био и остао најзначајнији сатирични лист на овим просторима.

 

Погледајте виртуелни обилазак изложбе

 

Орнаментална баштина – двопређне чарапе

Етнографски музеј Београду и Завичајни музеј у Књажевцу, коришћењем заједничких фондова у области двопређног плетења и шара, желе да на изложби јавности покажу задивљујућу лепоту народне уметности и умешности плетиља. На изложби је приказана колекција цртежа двопређних чарапа и шара, јединственa у свету. Она је непроцењиво вредан део културне баштине Србије. Двопређни орнаменти личе на слова или симболе старих или давно несталих цивилизација, али и на савремене QR кодове. Као да су математички прорачунати. Нама данас естетски делују задивљујуће. За плетиље које их чувају и знају да их плету на вуненим чарапама, они својим раскошним обликом и бојама проговарају из фантастичног и мистичног света орнаменталне баштине и вишевековне традиције.

 

Орнаменти на чарапама су вековима стварани кроз генерације знањем, умећем и вештином плетиља и представљају не само врхунска занатска достигнућа, већ и уникатно уметничко дело анонимног народног уметника, јер се ретко могу наћи два пара чарапа које су украшаване истим шарама и орнаментним композицијама. Старовременске чарапе су аутобиографија плетиље – жене из патријархалне заједнице, а постају и сведочанства свакодневног живота из прошлости. За плетење вунених чарапа Користе се две технике „ на преплет – рубено“ и „право“, од једне, две и више пређа. Двопређно плетење je стара техника право за израду чарапа од домаће вуне, уз коришћење пет игала, којом се две нити (пређе) различите боје преплићу тако да формирају двопређни орнамент (шару). Данас су двопређне чарапе, осим у музејским збиркама, као део народне ношње присутне током сценског извођења народних игара, песама или на разним културним и туристичким манифестацијама на којима се презентује нематеријално културно наслеђе. Умеће и вештина двопређног плетења уписани су на Националну листу нематеријалног клултурног наслеђа Србије.

 

 

 

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×