Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Изложбе

 

Стална изложба
Народна култура Срба у XIX и XX веку

 

Аутори изложбе:

др Братислава Владић-Крстић

Јасна Бјеладиновић-Јергић

Зоран Родић

Велибор Стојаковић

Ликовна поставка изложбе:

Бранка Боројевић Џокић

 

Повремене изложбе

 

Свирале Етнографског музеја

Aутор изложбе:  Мирослав Митровић, музејски саветник

 

Овом изложбом обележава се 119 година самосталног рада Етнографског музеја.

 

Поставком изложбе Свирале посетиоцима се пружа увид у део блага којим Музеј располаже и указује са на јединственост материјала који чувамо. Музички инструменти који се налазе у Збирци сакупљани су више од 150 година. У колекцији музичких инструмената има око 520 предмета, а овом изложбом Музеј представља најбројније инструменте ове своје збирке – свирале.

 

У Збирци се налази око 280 свирала. Део тог материјала, допуњен јединственим старим фотографијама и видео и аудио снимцима, приказан је на начин да пружи свеобухватан увид у културно наслеђе које чувамо и које нас одређује. Приказани дувачки инструменти се деле на лабијалне свирале, свирале са језичком и свирале код којих се тон добија треперењем усана. Свирале су распоређене у неколико целина, зависно од рода којем припадају, етнографским областима, као и занимљиви и необични инструменти. Ту су свирале од орлове кости, дечја трубице „борије“ израђена од младе коре, рикала, свирала од трна, од гране, затим дудуци, шупељке, цеваре, кавали, зурле, гајде итд. Порекло инструмената у Збирци је различито, тако да можемо говорити о инструментима који су овде донесени путем многих миграција или онима за које можемо рећи да су самоникли.

 

У току трајања изложбе биће организовани концерти свирања на народним музичким инструментима. Концерти посвећени неким од познатијих народних свирача нпр. Крстивоју Суботићу из села Осеченица код Мионице и Ивану Томићу из влашког села Осаница код Жагубице. Вечери посвећене инструментима из динарске зоне дипле, гајде, мјешнице. Затим концерти традиционалних народних свирача и савремених уметника везаних за саборе фрулаша. Концерти ће бити одржани у амбијенту изложбеног простора Етнографског музеја.

 

Орнаментална баштина – двопређне чарапе

Етнографски музеј Београду и Завичајни музеј у Књажевцу, коришћењем заједничких фондова у области двопређног плетења и шара, желе да на изложби јавности покажу задивљујућу лепоту народне уметности и умешности плетиља. На изложби је приказана колекција цртежа двопређних чарапа и шара, јединственa у свету. Она је непроцењиво вредан део културне баштине Србије. Двопређни орнаменти личе на слова или симболе старих или давно несталих цивилизација, али и на савремене QR кодове. Као да су математички прорачунати. Нама данас естетски делују задивљујуће. За плетиље које их чувају и знају да их плету на вуненим чарапама, они својим раскошним обликом и бојама проговарају из фантастичног и мистичног света орнаменталне баштине и вишевековне традиције.

 

Орнаменти на чарапама су вековима стварани кроз генерације знањем, умећем и вештином плетиља и представљају не само врхунска занатска достигнућа, већ и уникатно уметничко дело анонимног народног уметника, јер се ретко могу наћи два пара чарапа које су украшаване истим шарама и орнаментним композицијама. Старовременске чарапе су аутобиографија плетиље – жене из патријархалне заједнице, а постају и сведочанства свакодневног живота из прошлости. За плетење вунених чарапа Користе се две технике „ на преплет – рубено“ и „право“, од једне, две и више пређа. Двопређно плетење je стара техника право за израду чарапа од домаће вуне, уз коришћење пет игала, којом се две нити (пређе) различите боје преплићу тако да формирају двопређни орнамент (шару). Данас су двопређне чарапе, осим у музејским збиркама, као део народне ношње присутне током сценског извођења народних игара, песама или на разним културним и туристичким манифестацијама на којима се презентује нематеријално културно наслеђе. Умеће и вештина двопређног плетења уписани су на Националну листу нематеријалног клултурног наслеђа Србије.

 

 

 

 

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Збирке

У музеју се чувају збирке предмета из ХVIII, XIX и XX века, али и старе и ретке књиге, фотографије, три велика албума акварела Николе Арсеновића који је сликао народне ношње од 1840. до 1870, радови Владислава Тителбаха, Карола Поп де Сатмарија (Carol Popp de Szathmáry), Ђоке Миловановића и радови неколицине сликара етнографа (Никола Зега, Драгутин Инкиостри, Олга Бенсон…). У збиркама се чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета.

Претражите сајт

×