Изложба доноси савремено читање једног од најзначајнијих ликова српске и балканске културне баштине. Кроз спој упечатљивог просторног дизајна, оригиналних експоната и дигиталних садржаја у мешовитој стварности, публика ће имати прилику да истражи како је Марко Мрњавчевић, историјска личност и турски вазал, прерастао у легендарног Марка Краљевића, највећег јунака српске епске поезије.
Полазећи од богатог наслеђа српске епске поезије, једне од најзначајнијих усмених књижевних традиција у Европи, изложба упоређује историјске изворе и епске песме настале током више од пет векова на простору данашње Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Бугарске, Словеније и Румуније. Посетиоци ће кроз интерактивно искуство истраживати однос историје и мита и сами покушати да одгонетну како је владар незнатног дела некадашњег српског царства постао „горостасна“ фигура народне епике.
Циљ изложбе није да Марка Краљевића канонизује нити да га демистификује, већ да отвори дијалог између прошлости и садашњости, историјских чињеница и колективне имагинације, пружајући новим генерацијама савремен и приступачан начин да упознају једног од најкомплекснијих јунака наше културне традиције.
Изложбу је, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, и у сарадњи са Етнографским музејом реализовао ауторски тим Live View Studio из Београда, који чине Марко Тодоровић, Јана Родић и Марко Савић, у сарадњи са стручним саветницима проф. др Бошком Сувајџићем са Филолошког факултета Универзитета у Београду и др Милошем Ивановићем, научним саветником Историјског института.
„Ко то беше Краљевићу Марко?“ нова мултимедијална изложба у Етнографском музеју у Београду
Датум одржавања
од 18. јул до 31. август 2026. године
Тагови
Подели
Како је историјска личност постала највећи јунак српске и балканске епске традиције? Где се завршава историја, а почиње мит? Одговоре на ова питања понудиће мултимедијална интерактивна изложба „Ко то беше Краљевићу Марко?“, која ће свечано бити отворена 17. јула у Етнографском музеју у Београду, док ће за посетиоце бити доступна од 18. јула до 31. августа у Етнографском музеју у Београду.
Тагови
Подели