Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја

Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва (данашња Српска академија наука и уметности). Разноврсни етнографски предмети међу којима је било земљаног и металног посуђа, накита, амајлија, предмета од стакла и текстила, оружја, алата, ускршњих јаја и осталих музеалија пренесени су у Задужбину Стевче Михаиловића – кућу коју је Михаиловић тестаментом завештао ,,народу србском за вечити спомен моији и то у тоји целји да се од ње начини музеј за Краљевину србску“.
За чувара (управника) Музеја постављен је др Сима Тројановић, а за првог кустоса је, нешто касније, именован Никола Зега. Прве године постојања и рада Етнографског музеја биле су посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету. Предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ.
Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.
Током Првог светског рата уништен је велики број експоната, документација и библиотека. Након рата предузета су нова теренска истраживања како би се попуниле збирке. Музеј је тих година ређе гостовао у иностранству.
Музејска библиотека је обновљена 1920. и данас поседује око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије, антропологије и сродних наука. У периоду између два светска рата израђени су Нов инвентар свих предмета и Азбучни регистар, установљено је Одељење за музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког су израђени.
Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура, друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво.
Током Другог светског рата музејски предмети су запаковани и склоњени из дотадашње зграде Музеја. После рата Музеј је пресељен у зграду Београдске берзе на Студентском тргу број 13. Данас се у збиркама Музеја чува више од 120.000 музеалија међу којима је око 50.000 етнографских предмета.

Проучавају се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству. Осим прикупљања експоната, од шездесетих година ХХ века, као сталан вид рада у Музеју, уводи се тимско истраживање етнографских области североисточне и западне Србије.
Резултати истраживања објављују се у стручним и научним часописима и каталозима.У Етнографском музеју у Београду се организују повремене и сталне изложбе. До данас је приређено осам сталних изложби и више стотина повремених изложби у земљи и иностранству.

Осма стална изложба је постављена 2001. под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“. Редовни програм Музеја од 1992. године чини и Међународни фестивал етнолошког филма. У Музеју се организују радионице за децу и одрасле, предавања, представљања књига и концерти.

Значајни датуми у историји
Етнографског музеја у Београду

Основан је Србско народни музеум (данашњи Народни музеј) у оквиру кога је образована и eтнолошка збирка
1844
Краљевина Србија је учествовала на Етнографској изложби и Свесловенском састанку у Москви
1867
(22. август) Стојан Новаковић, секретар Српског ученог друштва, изнео је ,,Предлог и нацрт за Српски историско-етнографски музеј“
1872
(9. октобар) управник Народног музеја Михаило Валтровић упутио је Министарству просвете и црквених дела допис да се из Народног музеја издвоји етнолошка збирка и да се смести у задужбину Стевче Михајловића
1898
(27. октобар) Министарство просвете и црквених дела усвојило је предлог Михаила Валтровића за оснивање Етнографског музеја
1898
(фебруар) за управника Етнографског музеја постављен је др Сима Тројановић, а Музеј је смештен у Задужбину Стевче Михајловића која се налазила на углу улица Кнеза Милоша (15) и Илије Бирчанина
1901
(јун) за првог кустоса Музеја постављен је Никола Зега
1901
Учешће на Првој међународној изложби костима у Петрограду
1902
(20. септембар) поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка краљ Петар Први Карађорђевић отворио је прву сталну изложбу.
1904
Учешће на Индустријској изложби у Лијежу
1905
Учешће на Јубиларној изложби у Букурешту
1906
Учешће на Новинарској изложби у Паризу
1906
Учешће на Балканској изложби у Лондону
1907
Учешће на Јубиларној изложби у Торину
1911
Отворена је друга стална изложба
1919
Установљен је нови систем инвентарисања предмета који је, осим Главног инвентара и лисног каталога, обухватао и инвентаре по врстама материјала
1922
Поводом обележавања двадесетпетогодишњице рада Етнографског музеја покренут је стручни научни часопис Гласник Етнографског музеја (ГЕМ)
1926
Установљено је Одељење за музички фолклор
1927
Учешће на Међународној изложби у Паризу
1928
Учешће на Међународној изложби у Барселони
1929
Учешће на Међународној изложби у Женеви
1929
Етнографски музеј почиње да објављује посебна издања
1930
Основан је Фонографски одсек у оквиру Илустративног одељења
1932
(25. септембра) основан је Одсек народних игара у оквиру Илустративног одељења
1939
Архив за народне песме је премештен у Илустративно одељење
1939
(уочи рата) музејски предмети су спаковани у сандуке и смештени у три зграде на углу Његошеве и Кнегиње Зорке
1941
(током године) музеј је пресељен у лучну зграду двора
1945
(почетком године) направљен је нов план рада Музеја, основано је шест одељења са 21 одсеком и утростручен је број стручног особља
1946
(1. мај) отворена је трећа стална изложба на којој је представљен народни живот у ХIХ веку и првој половини ХХ века на тлу Југославије
1946
Отворена је изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“ којом се Музеј представио у земљи и у иностранству (у Немачкој, Енглеској, Белгији, Холандији, Швајцарској, Француској и Норвешкој).
1948
(1. августа) Етнографски музеј је пресељен у зграду на Студентском тргу бр. 13
1951
(29. новембра) поводом педесетогодишњице рада Музеја отворена је четврта стална изложба под називом ,,Традиционална култура Србије“
1951
Издат је Зборник Етнографског музеја у Београду 1901–1951, поводом педесетогодишњице рада Музеја
1951
Основана је Просветно-педагошка служба
1960
Отворена је пета стална изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“
1961
Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића је по његовој жељи, као поклон-збирка, ушла у састав Етнографског музеја и чува се у Манаковој кући
1967
Поводом седамдесет пет година рада Музеја отворена је шеста стална изложба под називом ,,Народне ношње Југославије“
1976
Поводом Генералне конференције УНЕСКО-а у Београду отворена је изложба под називом ,,Народна уметност Југославије“.
1980
Манакова кућа је у целини предата на старање Етнографском музеју
1981
Историја Музеја је приказана на изложби „Фотографије Николе Зеге“ (ауторка Љиљана Гавриловић) у Манаковој кући.
1983
Адаптирана је зграда некадашње Београдске берзе за музејске потребе
1984
Отворена је седма стална изложба под називом ,,Народна култура Срба у другој половини ХIХ и у ХХ веку на територији СР Србије“
1984
Историја Музеја је приказана на изложби Етнографски музеј 1901–1984 (ауторка Љиљана Ћертић) и објављен је каталог (аутори текстова: Александар Дероко, Гвозден Јованић и Љиљана Ћертић).
1984
Музеј је на поклон добио тестаментом завештану збирку Станоја Бојовића са 17.381 негативом и 2.500 фотографија.
1991
Основан је Фестивал етнолошког и видео филма
1992
Сека Мишевић-Мијатовић је Mузеју поклонила колекцију текстилних, грнчарских, металних и дрвених предмета
1993
фестивал етнолошког филма је добио међународни карактер
1994
Историја Музеја је приказана на изложби,,Србија на светској изложби у Паризу 1900“, (ауторка Весна Душковић) на којој је представљен материјал који је некада био излаган у Паризу и наменски набављан за потребе Етнографског музеја.
1995
Историја Музеја је приказана на изложби „Албум Петра Ж. Петровића“ (ауторка Весна Бижић-Омчикус)
1997
Поводом обележавања једног века рада Музеја отворена је осма стална поставка под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“
2001
Поводом стогодишњице рада Етнографског музеја објављен је Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001 (уредница Јасна Бјеладиновић-Јергић)
2001
Историја Музеја приказана на изложби „Етнографски музеј у Београду 1901–2001“ (ауторка Весна Душковић) поводом обележавања једног века рада Музеја
2001
Историја Музеја приказана на изложби ,,На почетку“ (ауторка Весна Бижић–Омчикус) и објављена је публикација ,,На почетку: др Сима Тројановић – истраживач, научник и први чувар Етнографског музеја“ (аутори текстова: Весна Бижић Омчикус, др Никола Ф. Павковић, др Душан Бандић и др Воислав Васић и Светлана Митровић)
2002
Историја музеја приказана на изложби ,,Колекција јесен/зима 1867, српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу“ (аутори: Вилма Нишкановић, Олга Карпова, Весна Бижић-Омчикус, Наталија Прокопјева)
2005 - 2006
(септембар) одржана је Годишња скупштина ИКОМ-овог Комитета за костим (IКОМ Costume Comitee), руководилац пројекта била је мр Мирјана Менковић
2011
У оквиру Музеја, као посебна организациона јединица делује Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, у којем се води и чува Национални регистар нематеријалног културног наслеђа
2012
„Породична слава“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена друштвених пракси и ритуала, уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. У складу са одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе и Министарства културе и информисања, номинацијски досије елемента „Породична слава“ припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, а предлагач елемента је био Етнографски музеј у Београду.
2014
У оквиру пројекта „Дигитализација документације Нaциoнaлнoг рeгистрa нeмaтeриjaлнoг културнoг нaслeђa и кoришћeњe нoвих инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja у очувању и прoмoвисaњу нeмaтeриjaлнoг културнoг нaслeђa“, који је реализовао Центар за нематеријално културно наслеђе у оквиру Унесковог Програма партиципације 2014-2015, успостављен је електронски Национални регистар нематеријалног културног наслеђа (е-Регистар).
2014-2015
„Колo, традиционална народна игра“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена извођачких уметности, уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Номинацијски досије елемента припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
2017
„Певање уз гусле“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза и извођачких уметности, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Номинацијски досије елемента припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
2018
„Злакуско лончарство“, елемент нематеријалног културног наслеђа из домена вештина и знања у вези са традиционалним занатима, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Номинацијски досије елемента припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду.
2020
Иди на врх