Поводом обележавања 60. годишњице од смрти Христифора Црниловића, сликара, истраживача, колекционара, етнографа и картографа, 5. јула 2023. године у његовом родном месту Власотинцу откривено је спомен-обележје. Дело је рад вајара и др уметности Милоша Шарића. Споменик су открили Ненад Стошић, унук Христифорове сестре Лепосаве, Жаклина Стефановић и Татјана Илић, чланови Општинског већа, директор Народне библиотеке Срба Такић и у име Етнографског музеја Милена Ђурица, кустос Манакове куће.
Христифор Црниловић (1886‒1963) рођен је у грађанској породици. Образовао се у Власотинцу, Лесковцу и Пироту. Похађао је сликарску школу сликара Ристе и Бете Вукановића у Београду, а ради даљег сликарског усавршавања одлази у Минхен, а касније и у Париз. По повратку у Србију и по одслужењу војног рока у коњичкој дивизији, постављен је за наставника цртања у Неготину. Учесник је балканских ратова, а Први светски рат га је затекао док је боравио и радио у Скопљу, као наставник цртања у гимназији. Повлачећи се са војском преко Албаније стигао је на Крф. По ослобођењу, 1918. године вратио се у Скопље где је радио до 1941. године. Од 1942. године радио је као наставник цртања у Алексинцу. После одласка у пензију, враћа се у родно Власотинце, где је умро 5. јула 1963. године.
Прикупљањем етнографских предмета бавио се током живота, а највише предмета је сачувано у периоду између два светска рата. Поштујући његову жељу, наследници су поклонили збирку Христифора Црниловића Београду. Збирка је пресељена у Београд 1967. године. За смештај, чување и излагање збирке намењена је Манакова кућа, а стручна музеолошка и научна обрада целокупног материјала поверена је Етнографском музеју.
Највећи део збирке чине народне ношње, накит, покућство, алати, новац, оружје. Оставио је обимну рукописну грађу, велики број стаклених негатива и фотографија и богату приручну библиотеку. Део прикупљених предмета, посетиоци могу да виде на сталној изложби Народне ношње и накит централнобалканског подручја у ХIХ и првим деценијама ХХ века.
