У оквиру фестивала Музетеа, биће приказане представе настале у српској музејско–театарској продукцији и неколико представа из иностранства. Етнографски музеј ће бити позоришна сцена и један од домаћина фестивала, музејског-театра какав не постоји у региону.
У свету и код нас расту и тенденције играња позоришних представа у музејима. На овај начин развија се посебан део публике у спрези позоришне и музејске делатности, даје се подстицај развоју позоришне уметности кроз музејски театар као посебан вид стваралаштва, проширује се делатност музеја и, самим тим, повећава посета, и остварује значајна међуресорна и међународна сарадња у домену културног наслеђа и културе сећања.
Пројекат на два начина доприноси и родној равноправности. На првом месту је тематска обрада положаја жена у различитим друштвеним околностима (жене и рат, жене и власт, жене и уметност). На другом месту је заступљеност жена у фестивалском тиму у којем чине већину и налазе се на најодговорнијим местима.
Оснивач фестивала је глумица Народног позоришта у Београду Вјера Мујовић, а жири фестивала чине: Нина Мазур, драматург и позоришни критичар из Хановера, Немачке, Гордана Гонцић, драматург, Јелена Медаковић, директор Музеја града Београда, Јадранка Ђорђевић, туризмолог и Андрија Даничић, глумац.
Партнери фестивала МУЗЕТЕА су Музеј града Београда, Етнографски музеј, Музеј науке и технике, Дом Јеврема Грујића, град Београд, Удружење љубитеља Скадарлије, као и Туристичка организација Београда.
У Етнографском музеју, 14. новембра од 17 часова, биће приказане две представе:
- Милкица Милетић НЕНАПИСАНА ПИСМА
редитељ: Наташа Радуловић
игра: Вања Милачић
Kњижевница Милкица Милетић оживела је лик Надежде Петровић у свом делу Ненаписана писма који је драматизовала и режирала Наташа Радуловић. Лик Надежде Петровић тумачи Вања Милачић, глумица посебног позоришног дара и енергије, која готово две деценије не престаје да изненађује своју публику богатством глумачког израза и широком лепезом ликова који су јој поверени на тумачење.
У Ненаписаним писмима Надежду Петровић видимо у вртлогу сталних политичких и ратних сукоба на Балкану почетком XX века. Надежда се страсно и потпуно предавала свему чега се латила. „Љубав ми свакако није дража од слободе, а слободу претпоставих својој уметности”. Њена преписка са родитељима, сестрама, пријатељима, нарочито Мештровићем, дирљиво сведочи о емотивним и људским недоумицама ове чудесне хероине, толико важне и блиставе у колективном памћењу српског народа.
- Сања Радосављевић ЈА ЋУ ТЕБИ ЉУБА БИТИ
игра: Љиљана Јакшић
Монодрама Ја ћу теби љуба бити, чији је аутор Сања Радосављевић, кустос Музеја Крајине из Неготина, представља највернији интимни портрет Стевана Стојановића Мокрањца, славног српског композитора. Глумица Љиљана Јакшић, оживљава лик Марије Мокрањац, композиторове супруге. Окосницу монодраме чини коресподенција која се чува у збирци Стевана Мокрањца у Музеју Крајине у Неготину. Кроз сећања Марије Мокрањац сазнајемо много о јавном и приватном животу српске, а пре свега београдске културне сцене.
Љиљана Јакшић је Академију уметности завршила у Новом Саду. Остварила је бројне улоге у Народном позоришту у Суботици, у позоришту КПГТ у Београду, као и у низу самосталних пројеката.
Улазнице за ове две представе могу да се купе од понедељака 13. новембра на билетарници Етнографског музеја, Студентски трг 13. Цена улазнице за обе представе је 800 динара. Број места је ограничен.
Добро дошли!
