Реномирани учесници Панела 2023 „Културно наслеђе и савремена мода: српско-египатска перспектива“ дали су своје виђење, како и колико културно наслеђе Србије и Египта обликује савремену уметност, и покренули важно питање о томе да ли су савремени уметници у периоду глобализације побегли од свог културног наслеђа или му се враћају.
На првом панелу, који је почео пројекцијом кратког филма о Етнографском музеју као водећој институцији на пољу очувања нашег културног наслеђа, главне теме кретале су се око питања како и на који начин традиционални музеји који баштине културно наслеђе могу да се укључе у савремене облике презентовања културолошке базе народа кроз модни израз, те колико је историја једног народа плодносна за такву репрезентацију.
Др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја и начелник Одељења за проучавање етнографског културног наслеђа, осврнула се на дугу историју сарадње Етнографског музеја и реномираних модних уметника, дизајнера, и фабрика.
„Народна уметност одувек је била мотивација. Тако се и чувени Александар Јоксимовић инспирисао елементима националног костима. Такав тренд постоји и данас, и последњих година Етнографски музеј учествује у бројним манифестацијама. Тако смо, на пример, 2010. године имали једну од изузетно значајних изложби која представља давно коришћен елемент зубун, чија је орнаментика дизајенерима послужила као инспирација за украшавање модних елемената“, истакла је Микулић, осврћући се и на многе друге успешне сарадње Музеја са модном индустријом.
Да је културно наслеђе плодносно поље за кретивни, урбани израз потврдила је и Соња Крстић, модни дизајнер и редовни професор Факултета савремене уметности, која се осврнула на модну ревију „Нити традиције“, којом је отворен овогодишњи Етнолоџи Фест.
„Моји студенти су били свесни значаја институције у којој ће приказати своје креације, није мала ствар 122 године неговања традиције. Вођени том мишљу, не само да су показали да су способни за то, већ су, уверена сам, далеко надвисили очекивања публике. Овом ревијом сам, пре свега, желела да разбијем предрасуде према младим људима и њиховом знању, интересовањима и могућностима. Неопходна нам је једна врсте ширине, отворености према младим људима и слух за њихове потребе“, истакла је Крстић.
Мажид Рим Амин, чувена египатска модна дизајнерка која је својим креацијама уникатног накита на другој вечери култног Етнолоџи Феста, ревијом „Сребрни пут до Египта“ публику оставила без даха, у потпуности се сложила са својим саговорницама, истичући да је и у земљи из које она долази, немогуће стварати и постојати без увида и свести о културној историји.
„У Египту је врло лако наћи инспирацију за креативни израз, ако узмемо у обзир да имамо 7.000 дугу историју, и ту се само поставља питање шта одабрати, а шта изоставити. Све око нас базира се на фараонској култури и све моје колеге у Египту, а и ја међу њима, одатле црпимо основну инспирацију“, истакла је Мажид Рим Амин, указујући на бројне сличности у народној култури Египта и Србије.
Симонида Станковић, мултимедијална уметница, открила је да јој је основна мисија да кроз свој уметнички израз покаже сложеност и дубину српског културног наслеђа.
„У Етнографском музеју су се одувек одржавали фантастични догађаји и концерти, па и у најтежим околностима. Без толико великог етнолошког знања које Музеј пружа, ни ја не бих била овакав уметник“, истакла је Симонида показујући симболичан накит око врата из 18. века.
На другом панелу „Научна радионица: Иновације, комуникације и креативне индустрије“, као део пројекта „Враћање поштовања чуварима културног наслеђа“, подржаног кроз програм Креативна Европа Европске Уније, у периоду 2020-2022, у поподневним часовима, у оквиру трећег дана Етнолоџи Феста, у Етнографском музеју су се окупили водећи стручњаци у области графичког дизајна, IT consultinga, видео продукције и режије, и модне индустрије.
Тако су, своје виђење о повезивању традиције и иновација дали Јелена Секуловић, виша кустоскиња Етнографског музеја, Славимир Стојановић, један од најистакнутијих графичких дизајнера, Мишко Нећак, видео режисер, Ненад Попадић, директор продаје модног бренда IVKO, Анђелка Дуцић, предузетница, Jack Gordon Harris, IT консултант, Nikos Christodoulias-Maridruna, генерални менаџер и Andrea Diana Tanasescu, вођа пројектa „Повратак поштовања чуварима културног наслеђа“.
На самом почетку размене знања и искустава, Јелена Секуловић, виша кустоскиња Етнографског музеја, истакла је јаку међусобну испреплетаност музејских збирки и креативних индустрија.
„Ми се, као кустоси, бавимо неким видом сакупљања и презентације културног наслеђа у аутохтоном облику, онако како је то постојало у народу некада. Музејске збирке, међутим, недвосмислено могу да буду основа за надградњу“, рекла је Секуловић, делећи са публиком не тако познате детање о конструкцији културног идентитета у контексту формирања националног идентитета.
Основне теме плодносног разговора тицале су се примене и модификације традицоналних заната у савременом контексту и одрживости у производњи традиционалних производа, са посебним акцентом на нужно остваривање права радника који се баве ручним радом, те веће видљивости носилаца културног наслеђа.
Догађај је подржало Министарство културе Републике Србије.
