Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
  • Скорашњи чланци

  • Категорије

  • Архиве

  • Предавање у Манаковој кући

    У четвртак, 27. маја 2021. године у 18 сати биће одржано предавање о животу и делу сликара Живка Стојсављевића, предавач је Константин Новаковић, историчар уметности и сликарев унук.

    Уметничка заоставштина Живка Стојсављевића броји више стотина слика и цртежа који се чувају у музејима, државним установама и предузећима, као и многим приватним колекцијама у земљи и иностранству. Једна од најрепрезентативнијеих Стојсављевићевих радова из такозване „далматинске“ фазе коју карактерише присуство фолклорних и историјских тема обојених национално-романтичарским духом чува се у ликовној збирци Етнографског музеја у Београду. Наиме, слику Книнско народно коло (1928), која уједно представља његов први рад који је доспео у неку музејску збирку, Етнографски музеј у Београду откупио је непосредно по њеном настанку.

    Книнско народно коло (1928)

     

    Живко Стојсављевић (Бенковац, 1. октобар 1900 – Београд, 19. јануар 1978)

     

    Живко Стојсављевић рођен је у Бенковцу, 1900. године. По завршетку гимназије у Задру, одлучује да настави своје школовање у Италији. Тамо, у периоду од 1918. до 1924. године завршава Краљевски институт лепих уметности у Фиренци и Виши краљевски институт лепих уметности у Риму. По повратку у своју родну Далмацију, прво ради у маниру сецесије, а касније потпада под утицаје конструктивног сликарства. По доласку у Београд, почетком тридесетих година, укључује се његов у уметнички живот, излажући неколико пута самостално, и редовно на колективним изложбама. У том периоду, његово сликарство поприма карактеристике београдске школе четврте деценије, и као такво може се подвести под одреднице поетског реализма и интимизма. Доследан сопственој поетици, и у послератном периоду упркос свим потешкоћама наставља да слика у сличном маниру. На кратко прекинуту излагачку активност наставља већ крајем рата, кроз учешће у небројеним колективним изложбама у земљи и  иностранству, редовно приређујући уз то и самосталне изложбе. Од 1952. године постаје члан Друштва српских уметника „Лада“. У Стојсављевићевој послератној стваралачкој хронологији јасно се издвајају два периода: зеленоплави, и позни, колористички. Први, присутан у његовом стваралаштву током четрдесетих и педесетих година, окарактерисан је чврстом формом, валерском моделацијом и колористичким изразом, са доминацијом карактеристичних, зеленкастих тонова. Позни период, који је трајао од почетка шезедсетих па до краја живота, обележен је повратком на импресионистички начин сликања, удружен са снажним колористичким изразом. Почевши од студентских дана, па све до дубоке старости бавио се декоративним зидним сликарством, фрескосликарством и израдом витража. Поред тога, радио је и у просвети током скоро четири деценије. Живко Стојсављевић је преминуо 1978. године у Београду.

    Претражите сајт

    ×