Портрет супруге Атанасија Ђорђевића
Инв. бр. 9910
Дело једног од најплоднијих сликара српског класицизма и бидермајера из периода успона нове грађанске класе. Приказује супругу Атанасија Ђорђевића (1815‒1915), секретара Духовног суда у репрезентативној представи свога друштвеног статуса.
Урош Кнежевић (Сремски Карловци, 1811 – Београд, 1876)
уље на платну, 77х 95 цм
1847. године
Крој и орнамент дечје ношње
Инв. бр. 1143
Никола Арсеновић, југословенски „етнограф и технолог“, мајстор кројачког заната и приучени сликар, аутор је збирке „Југословенске народне ношње и орнаменти“. Аутентичне детаље израде и украшавања народне ношње забележио је на терену са циљем унапређења занатства, образовања и привреде у периоду зачетка индустријализације.
Никола Арсеновић (Вуковар, 1821 – Београд, 1885)
Ниш, јужна Србија
1879. година
акварел, 47,5х66,5 цм
Жена из Требиња
Инв. бр. 977
Ликовна дела са приказом одевања различитих социјалних слојева становништва појединих села, градова и области широм јужнословенског и балканског подручја и данас су незаобилазни и прворазредни извор за проучавање.
Никола Арсеновић (Вуковар, 1821 – Београд, 1885)
Херцеговина
1850‒1868. година
акварел, 20,5х28,5 цм
Домаћи живот у Мачви
Инв. бр. 421
Владислав Тителбах, уметник и педагог, од 1871. године када је дошао у Србију, постао је један од хроничара свакодневног живота обичног народа. Призорима из породичних и друштвених обичаја, пољопривредних радова, и др. представљао је српску народну културу и уметност на међународним изложбама.
Владислав Тителбах (Ленешице, Чешка, 1847 ‒ Београд, 1925)
Београд
1905. година
акварел, 60х86 цм
Невеста из околине Неготина
Инв. бр. 360
Тителбах је са посебним сензибилитетом бележио народну ношњу, накит, архитектуру и употребне предмете из свакодневног живота сеоског становништва.
Такви мотиви били су неисцрпна инспирација овоме уметнику у стварању својих дела: илустрација, сценографија и других видова примењене уметности.
Владислав Тителбах (Ленешице, Чешка, 1847 ‒ Београд, 1925)
1894. година
гваш, 30,5х24 цм
Кроки са Београдске пијаце
Инв. бр. 52
Једна од бројних слика из колекције акварела и цртежа са сценама свакодневног живота становника Београда и околине забележена руком румунског сликара, литографа и фотографа средином 19. века.
Карол Поп де Сатмари (Трансилванија, Румунија, 1812 – Букурешт, 1887)
Београд, 1849‒1885.
акварел, 29х43,5 цм
Херцеговачки везови
Инв. бр. 12442
Цртеж народних везова, настао у едукативне и научне сврхе. Пример популаризације веза као облика „народне женске уметности“ у периоду између Првог и Другог светског рата.
Опћински Атеље за народно везиво, Дубровник
крај 19. и почетак 20. века
темпера
Југословенско народно коло
Инв. бр. 7895
Тема народне игре са играчима у ношњи из свих крајева Југославије, непресушни извор уметничког и теоретског рада пионира југословенског дизајна. Уочи Другог светског рата, слика је репродукована као дописница.
Драгутин Инкиостри Мeдeњак (Сплит, 1866 – Београд, 1942)
1937. година
акварел, 40.51x92 цм
Комисија на селу
Инв. бр. 11118
Монументална слика изражене социјалне тематике као уметничка инспирација и драгоцени извор за истраживање народне ношње сеоског становништва из околине Сарајева.
Ђоко Мазалић (Босанска Костајница, 1888 – Сарајево, 1975)
1921. година
триптих, уље на платну, 70х150 цм
Женска народна ношња из Расине
Инв. бр. 14280
Сликање музејских предмета као облик визуелног документовања у периоду пре употребе колор фотографија, настављено је у Илустративном одељењу и у деценијама након Другог светског рата. Наменски рађене илустрације за потребе публиковања и излагања дела су неколико југословенских и европских уметника.
Марија Живковић
1949. година
гваш, 25х35 цм
