Ликовна збирка

Период
XIX и XX век
Број предмета
5000
Ову збирку у специјализованој институцији за етнографске предмете чини око 5000 ликовних дела различитих врста: цртежа, акварела, илустрација, графика и слика обједињених по свом илустративном карактеру и културно-историјској вредности.
Њен историјат сеже у период обнављања рада Етнографског музеја након страдања фондова у Првом светском рату, када је формирано Илустративно одељење са задатком чувања уметничких дела и визуелног документовања музејских предмета.

Основни фонд Ликовне збирке темељен је на „Збирци Николе Арсеновића“: албум акварела са приказом аутентичне ношње свих јужнословенских народа из 19. века. Збирка је 1936. године обогаћена колекцијом грађанских портрета (делима српског сликарства 19. века) и акварелима Карола Поп де Сатмарија, издвојеним из Музеја Кнеза Павла. Бројна и разнолика ликовна дела у овој музејској збирци и данас су незаобилазни визуелни извор у етнолошким истраживањима.
Назад на листу

Портрет супруге Атанасија Ђорђевића

Инв. бр. 9910
Дело једног од најплоднијих сликара српског класицизма и бидермајера из периода успона нове грађанске класе. Приказује супругу Атанасија Ђорђевића (1815‒1915), секретара Духовног суда у репрезентативној представи свога друштвеног статуса.

Урош Кнежевић (Сремски Карловци, 1811 – Београд, 1876)
уље на платну, 77х 95 цм
1847. године

Крој и орнамент дечје ношње

Инв. бр. 1143
Никола Арсеновић, југословенски „етнограф и технолог“, мајстор кројачког заната и приучени сликар, аутор је збирке „Југословенске народне ношње и орнаменти“. Аутентичне детаље израде и украшавања народне ношње забележио је на терену са циљем унапређења занатства, образовања и привреде у периоду зачетка индустријализације.

Никола Арсеновић (Вуковар, 1821 – Београд, 1885)
Ниш, јужна Србија
1879. година
акварел, 47,5х66,5 цм

Жена из Требиња

Инв. бр. 977
Ликовна дела са приказом одевања различитих социјалних слојева код становништва појединих села, градова и области широм јужнословенског и балканског подручја и данас су незаобилазни и прворазредни извор за проучавање.

Никола Арсеновић (Вуковар, 1821 – Београд, 1885)
Херцеговина
1850‒1868. година
акварел, 20,5х28,5 цм

Домаћи живот у Мачви

Инв. бр. 421
Владислав Тителбах, уметник и педагог, од 1871. године када је дошао у Србију, постао је један од хроничара свакодневног живота обичног народа. Призорима из породичних и друштвених обичаја, пољопривредних радова, и др. представљао је српску народну културу и уметност на међународним изложбама.

Владислав Тителбах (Ленешице, Чешка, 1847 ‒ Београд, 1925)
Београд
1905. година
акварел, 60х86 цм

Невеста из околине Неготина

Инв. бр. 360
Посебног сензибилитета за народну уметност, Тителбах је препознавао у народној ношњи и накиту сеоског становништва, архитектури њихових станишта и употребних предмета. Одатле је црпео инспирацију за своје илустрације, сценографије и друге видове примењене уметности.

Владислав Тителбах (Ленешице, Чешка, 1847 ‒ Београд, 1925)
1894. година
гваш, 30,5х24 цм

Кроки са Београдске пијаце

Инв. бр. 52
Једна од бројних слика из колекције акварела и цртежа са сценама свакодневног живота становника града, околине, тргова и улица забележена руком румунског сликара, литографа и фотографа у Београду средином 19. века.

Карол Поп де Сатмари (CarolPoppDeSzathmari) (Трансилванија, Румунија, 1812 – Букурешт, 1887)
Београд, 1849‒1885.
акварел, 29х43,5 цм

Херцеговачки везови

Инв. бр. 12442
Цртеж народних везова, насликан у сврху истраживања и едукације. Пример популаризације веза као облика „народне женске уметности“ у периоду између Првог и Другог светског рата.

Опћински Атеље за народно везиво, Дубровник
крај 19. и почетак 20. века
темпера

Југословенско народно коло

Инв. бр. 7895
Тема народне игре са играчима у ношњи из различитих крајева Југославије, непресушни извор уметничког и теоретског рада пионира југословенског дизајна. Слика је штампана као дописница: Успомена са Београдског сајма.

Драгутин Инкиостри Мeдeњак (Сплит, 1866 – Београд, 1942)
1937. година
акварел, 40.51x92 цм

Комисија на селу

Инв. бр. 11118
Монументална слика са представом колоне сељака из околине Сарајева у народној ношњи: изражена социјална тематика као уметничка инспирација и драгоцени извор етнолошким истраживањима.

Ђоко Мазалић (Босанска Костајница, 1888 – Сарајево, 1975)
1921. година
триптих, уље на платну, 70х150 цм

Женска народна ношња из Расине

Инв. бр. 14280
Сликање музејских предмета као облик визуелног документовања у периоду пре употребе колор фотографија, настављено је у Илустративном одељењу и у деценијама након Другог светског рата. Колекције илустрација наменски рађених за публиковање и излагање дела су низа југославенских и европских уметника.

Марија Живковић
1949. година
гваш, 25х35 цм
Иди на врх