Збирка предмета уз обичаје, веровања и народна знања

Број предмета
3230
Ова збирка је расла и развијала се заједно са Етнографским музејом. Формирана је пре 1901. године, док је Музеј још био у саставу Народног музеја. Највећи број предмета набављен је у другој половини 20. века.
Збирка се може поделити у неколико целина, односно колекција. Њен велики део чине обредни хлебови и ускршња јаја, као и прибор који је коришћен за њихово украшавање попут поскурника (дрвени печат за украшавање славског колача) и шаралица (писаљка за наношење воска приликом шарања укршњих јаја). У Збирци се налазе и обредни пешкири, мараме и слично текстилно покућство. Посебну целину чини црквени инвентар – иконе, крстови, кандила, кадионице, пехари, свећњаци, чираци и барјаци. Збирка поседује и предмете који у већој мери указују на трагове веровања изван и пре хришћанства ‒ маске, коледарска опрема, украси од жита, рајске свеће и сл.


Народ је одувек веровао да снага природе, односно божанске или демонске силе одређују судбину. Сматрало се да свеукупна добробит зависи од молитве, приношења жртве, ритуала или магијских обреда. О томе сведочи колекција вотива (насталих из некадашњих жртвених дарова), предмета над којима су некад у црквама и манастирима читане молитве за оздрављење. Вотиви су често у облику ноге, руке, ока, детета, анђела и сличних представа. Магијску страну веровања представљају прибори и предмети за бајање и врачање, као и амајлије које су правиле врачаре за одбрану од разних недаћа – болести, урока, злих очију, неплодности, смрти од метка, ножа, тровања и сличног. У Збирци се чува и инвентар особен за ислам, попут дервишког прибора (муслиманске аскете) и прибора за сунећење.


Етнографски музеј поседује и колекцију везану за народну медицину и ветерину. Настала је као резултат посматрања природног окружења и искустава у превентиви и лечењу. У Збирци су прикупљене зубарске игле, клешта и бајонети којима су вађени зуби, ножеви за сечење пупчаника и обрезивање – сунећење, дрвени пиштољ с потискивачем за убацивање лекова домаћим животињама, као и справе и алатке за пуштање крви или вентузе за бољу прокрвљеност. У прибор и помагала уврштена су и вретена којима су обављани прекиди трудноће.

Део Збирке који јој даје посебну вредност чине надгробни споменици који својим облицима и орнаментиком назначавају колико су дубоке везе различитих цивилизација и култура на нашем тлу.


Ова збирка садржи 3230 предмета.


За збирку је задужен Саша Срећковић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: sasa.sreckovic@etnografskimuzej.rs
Назад на листу

Вотив колевка

Инв. бр. 9746
Прилагање вотива код православних Срба потиче из веровања да даривање таквих предмета црквама представља жртву на основу које ће Бог испунити жељу дародавца. Филигранске колевке су прилагале нероткиње које моле да роде дете, или по већ рођеном детету из захвалности.

Пећ, Косово и Метохија
20. век, прва половина

Надгробни споменик

Инв. бр. 433
Студенички мермер, каменорезачки занат и изванредна клесарска школа допринели су томе да студенички надгробни споменици непрекидно од средњег века остану препознатљиви по рељефним и пластичним представама људских ликова. Орнаментика заснована на геометрији кружнице омогућила је мајсторима да специфичним ликовним изразима укажу на народна веровања о загробном животу и пребивању душа у надгробним споменицима.

Сас, Рашка, југозападна Србија
19. век

Надгробни споменик

Инв. бр. 3323
Средњовековни надгробни споменици, стећци, обликом баштине античке корене, а орнаментиком говоре о христијанизацији у веровањима и уметности. Спирале, крстови, кринови, мачеви, стреле и други симболи у рељефима су путем народних предања и веровања одржавали религијски идржавниидентитет српског племства током османске окупације.

Крупањ, Подриње, западна Србија
14. или 15. век

Вотив рука

Инв. бр. 39478
Вотивни прилози цркви су обликом и орнаментом представљали невербалне поруке о претпоставкама у моћ жртве и молитве. Представа шаке у положају благослова, израђена у позлаћеном сребру, назначава како је приложник у својој побожности преплео жртву са православном молитвом свештеника који благосиља.

Ниш, јужна Србија
20. век

Круна од жита

Инв. бр. 7889
Израђена од пшеничног класја и сламе у облику круне. Обод је оивичен класјем жита, а на њему су израђене розете од сламе. Прави се при крају жетве како би се обезбедио добар род и следеће године.

Бачка, околина Суботице, север Србије
1932.година

Метална плоча са записом

Инв. бр. 13320
Плоча је изливена приликом покривања манастира Грачаница 1620. године. Преузета је са крова манастира 1899. године. Ради се о правоугаоној оловној плочи на којој је старословенским великим словима исписан натпис у три реда.

Грачаница, Приштина
17. век, прва половина

Ускршње јаје - потковано

Инв. бр. 21256
Кокошје јаје жућкасте боје, украшено ‒ потковано малом коњском полукружном потковицом и двоструком овалном говеђом потковицом од метала. Оваква јаја поткивају ковачи да би доказали своје занатско умеће. Даривали су их на Ускрс укућанима и својим пријатељима. Изложени примерак израдио је Петар Радовановић, поткивач из Крагујевца 1977. године. Ова традиција била је позната и у 19. веку у Шумадији.

Крагујевац, централна Србија
1977. година

Ускршњи обредни хлеб

Инв. бр. 14770
Хлеб од пшеничног брашна. Израђен је у облику обруча у коме се налази крст са крацима који се раздвајају у облику слова X. У средини има испупчење на коме је утиснуто бело јаје.

Рготина, Тимочка Крајина, источна Србија
1971. година

Пешкир

Инв. бр. 37067
Израђен је од свиленог платна. Правоугаоног је облика. На крајевима су израђени крупни стилизовани цветни орнаменти изведени у златовезу. Ткале су га и везле младе девојка за своју девојачку спрему. Касније су их поклањале будућем деверу или цркви за сеоску славу како би се украсила икона.

Околина Белог Манастира, Барања, источна Хрватска
1930. година

Шаралица крсник

Инв. бр. 12490
Алатка за шарање ускршњих јаја од тврдог дрвета. Четвртаста са заобљеним угловима. На горњој страни има дршку у облику коцке. На доњој страни урезан је крст који се састоји од пет квадрата. У два квадрата урезана су слова ћирилицом ИС ХС ХИ КА. Служила је за шарање славског колача. Из куће Марије Кусаковић из Врања.

Врање, јужна Србија
20. век
Иди на врх