Војвода Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. године у породици Перута и Раде у селу Мишевићи код Нове Варош. Школовао се у Ивањици, Ужицу, Београду. Краће време провео је и у Француској у коју је послат ради упознавања са војном организацијом али и усаврашавања француског језика. Генералштабни мајор постао је 1893. године. Током 1894 године, премештен је за команданта IV гардијског батаљона у Крагујевац и на тој дужности остао је две године. Након пробоја Солунског фрона за ратне успехе Прве армије којом је командовао 13. септембра 1918. године генерал Петар Бојовић је унапређен у чин војводе. Као последњи генерал унапређен у војводу Петар Бојовић је надуже од свих носио овај чин, више од 20 година. Одликован је многобројним одликовањима међу којима су: Орден Југословенске круне првог реда (1930. године), Орден Карађорђеве звезде првог реда (1933. године) и француски Орденом Легије части (1936. године).
Петар Бојовић је током свог службовања у Крагујевцу упознао Милеву Јовановић (1872—1956), кћи Николе Јовановића, трговца. Вечали су се у Саборној цркви у Крагујевцу 1893. године. Петар и Милева су имали шесторо деце Божидара (1894—1962), Војислава (1895—1915), Добросава (1898—1971), Радослава (1904—1906) и две ћерке Јелицу (1896—1955) и Раду (1900—1959). Ћерка Јелица се удала за мајора Милорада Мајсторовића са којим је добила сина јединца Владимира Мајсторовића (1922—1981).
С обзиром да је на данашњи дан, давне 1858. године рођен Петар Бојовић, то нас је навело да се присетимо дарова који су путем поклона стигли у Етнографски музеј у Београду током 2022. и 2023. године. Реч је о личним предметима војводе Петра Бојовића. Дар Јадранке Миладиновић Дрлевић из Београда састојао се од цилиндра (инв. бр. 52576) и фото албума. Мушки шешир типа цилиндар, марке ,,Huckel“ носио војвода Петар Бојовић у у свечаним и формалним приликама. Сам предмет добио је име на основу свог цилиндричног облика и носио се од 18. века све до средине 20. века. Фото албум, дар официра IV гардијског батаљона из 1897. године садржи преко 50 фотографија које, осим поменутих официра, представљају најуже чланове породице Бојовић пружајући тако увид у приватан живот војводе.
