У римском царству, ван Апенинског полуострва, први чокоти винове лозе гајени су пре седамнаест векова на територији данашње Србије. Највећи светски произвођач и извозник шљива у 19. веку била је српска држава, а до данас се наша ракија шљивовица сматра врхунским алкохолним пићем на свим континентима.
Виноградарство и винарство заступљени су кроз предмете који сведоче о свим процесима везаним за узгој винове лозе и за бербу грожђа и његову прераду. На том путу употребљаване су садиљке, виноградарски ашови и мотике, прскалице, косири, ножеви, маказе и кљешта за сечење и орезивање лозе. За бербу су коришћене корпе за пренос грожђа, а за цеђење муљаче и крбље за ручно и пресе за механичко гњечење и цеђење.
Ракија шљивовица прављена је по потреби током целе године, а најбоља би остајала запечаћена у посебним бурадима за свадбу, рођење и крштење сина или испраћај у војску. Припрема од бербе до ферментисане масе која је убацивана у казане, документована је сандуком за шљиву, дрвеним кацама и бачвама за ферментисање, кутлачама за муљање и пребацивање, коритом и другим предметима. Због различитих услова тла и климе узгајане су и бројне друге врсте воћа за исхрану али и за воћне ракије.
Збирка се састоји од око 210 предмета.
За збирку је задужен др Марко Стојановић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: marko.stojanovic@etnografskimuzej.rs
Ракија шљивовица прављена је по потреби током целе године, а најбоља би остајала запечаћена у посебним бурадима за свадбу, рођење и крштење сина или испраћај у војску. Припрема од бербе до ферментисане масе која је убацивана у казане, документована је сандуком за шљиву, дрвеним кацама и бачвама за ферментисање, кутлачама за муљање и пребацивање, коритом и другим предметима. Због различитих услова тла и климе узгајане су и бројне друге врсте воћа за исхрану али и за воћне ракије.
Збирка се састоји од око 210 предмета.
За збирку је задужен др Марко Стојановић, музејски саветник, кога можете контактирати путем мејлa: marko.stojanovic@etnografskimuzej.rs
