УПУТСТВО АУТОРИМА
Општа упутства
Прилози за Гласник Етнографског музеја у Београду достављају се Уређивачком одбору до 30. септембра текуће године искључиво у електронској форми, и то на електронску адресу redakcija@etnografskimuzej.rs.
Аутори су обавезни да за сваки прилог наведу своје име и презиме, академско, научно и стручно звање, институцију у којој су запослени, адресу електронске поште и број телефона (пожељно мобилни). Уколико има више аутора текста, потребно је појединачно за сваког од њих навести све тражене податке.
Текст прилога мора бити опремљен према Техничким упутствима. Гласник се штампа ћирилицом и ауторима се препоручује да текстове прилажу писане ћириличним писмом. Уколико аутор приложи текст писан латиничним писмом подразумева се да прихвата издавачку политику Гласника и штампање на ћирилици. Текстови на страним језицима штампају се писмом језика на којем су писани. Сваки приложени текст се лекторише.
Техничка упутства
Сви текстови треба да буду написани у програму Microsoft Word, на страни А4, писмом Times New Roman, величина 12 pt, проред 1,5 линија, уз обавезно означавање редног броја свих страница (пагинирање).
Сваки приложени стручни или научни рад мора да садржи следеће целине: име аутора, место запослења (институцију), наслов рада, апстракт, кључне речи, текстуални део рада, списак коришћене литературе и резиме.
Апстракт треба да садржи до 250 речи, а кључних највише до 8. У апстракту би требало представити проблем који се обрађује, метод који се користи и садржај текста у кратким цртама и он не сме да садржи скраћенице и референце.
Текст рада може да има највише 60.000 словних места, а монографске студије и етнографска грађа могу бити обима до 100.000 словних места. Научне критике и полемике могу да имају до 25.000 словних места, прикази, извештаји и саопштења до 10.000 словних места, In memoriam до 20.000 словних места, а остали текстови до 6.000 словних места. Аутор има пуну слободу да унутар рада издваја целине, с тим што је дужан да издвојене целине јасно означи.
Резиме треба да буде дужине до 300 речи.
Цитирање у тексту:
Аутори су обавезни да приликом цитирања и навођења референци користе искључиво аутор-датум формат према Chicago manuel of style, а детаљнија обавештењања потражити на електронској страници.
У тексту се у заграду ставља презиме аутора и година издања одговарајуће библиографске јединице без зареза између презимена аутора и године, а по потреби се наводи број странице одвојен зарезом, нпр.: (D’Andrade 1995) или (D’Andrade 1995, 37) или (Strauss and Quinn 1977, 121, 136) или (Марјановић 2008, 25–29). Уколико се у истој загради наводи више аутора, они се одвајају тачком и запетом (;), а редослед може бити хронолошки, по значају или азбучни (абецедни), нпр: (Матић 2011; Ćuković 2019). Уколико се наводи неколико референци истог аутора године су међусобно одвојене зарезима, а презиме аутора се не понавља, нпр: (Kovačević 2009, 2011). Када је име аутора наведено у тексту онда се у заграду ставља само година издања, али се ипак ставља име аутора уколико се у оригиналу разликује од транскрипције (превасходно се односи на стране ауторе).
Фусноте (напомене) при дну стране треба да садрже мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима (попут научне грађе, wеб страница, приручника и сл.), али нису замена за цитирану литературу. Цитирање неког аутора у фусноти једнако је начину цитирања у тексту. Треба избегавати веома дугачке фусноте.
Структура листе референци (литература)
Листа референци (списак литературе) на крају рада навести по азбучном (или абецедном) реду презимена аутора, а уколико се наводи више библиографских јединица истог аутора које имају исту годину издања, оне се додатно означавају малим почетним словом абецеде, нпр. (Матић 2010а).
Наслови књига, монографија, зборника радова и часописа пишу се у курзиву. У курзив се такође стављају називи дневних новина, филмова, недељника, магазина, слика и сл. Под наводнике се стављају наслови текстова из часописа и зборника, као и поглавља монографија. Називи веб сајтова пишу се нормалним малим словима.
Обавезно је навођење DOI броја (Digital Object Identifier) уколико он постоји. DOI се ставља на крају референце без обзира на то да ли је текст преузет из штампаног или електронског издања.
Kњиге (монографије):
Уколико постоје три или више аутора, пише се презиме првог аутора, а онда се додају имена и презимена осталих аутора. У цитирању у тексту наводи се само име првог аутора и додаје се скраћеница и др., односно et al. Након назива књиге прво се наводи место издања па издавач одвојен двотачком. Уколико има више издавача, они се одвајају цртицама. Уколико има више места издања, наводи се име само првог града.
D’Andre, Roy. 1995. The Development of Cognitive Anthropology. Cambridge: Cambridge University Press.
Strauss, Claudia and Naomi Quinn. 1977. A Cognitive Theory of Cultural Meaning. Cambridge: Cambridge University Press.
Ковачевић, Иван, Бојан Жикић и Иван Ђорђевић. 2008. Страх и култура. Београд: Српски генеалошки центар – Одељење ѕа етнологију и антропологију Филозофског факултета.
Уредник монографије или зборника радова:
Bonner, Simon J. (ed.) 2005. Manly Traditions. The Folk Roots of American Masculinities. Bloomington: Indiana University Press.
Gavrilović Ljiljana, Stojanović Marko (ur.) 2008. Muzeji u Srbiji – započeto putovanje. Beograd: Muzejsko društvo Srbije.
Поглавље у монографији или зборнику радова:
Fine, Gary Alan. 2005. “In the Company of Men: Female Accommodation and Folk Culture of Male Groups”. In Manly Traditions. The Folk Roots of American Masculinities, ed. Simon J. Bonner, 61–76. Bloomington: Indiana University Press.
Богдановић, Бојана. 2017. „Комерцијализација традиције и процес еманципације сеоске жене – пример модне продукције ʼСирогојно стилʼ“. У: Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју, ур. Недељко В. Радосављевић и Снежана Томић, 191–209. Београд: Историјски институт и Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно.
Чланак у штампаном часопису:
D’Andre, Roy and Michael J. Egan. 1974. „The Color of Emotion“. American Ethnologist I: 49–63.
Анђелковић, Биљана. 2022. „Одевање верника на литургији: пример Српске православне цркве“. Гласник Етнографског института САНУ 70 (1): 77–100. https://doi.org/10.2298/GEI2201077A
Теза или дисертација:
Denby, P. 1981. The Self Discovered: The Car in American Folklore and Literature. PhD diss. Indiana University.
Ковачевић, Иван. 1981. Етнологија у српском просветитељству. Докторска дисертација. Универзитет у Београду – Филозофски факултет.
Website:
Website се наводи унутар текућег текста или у фусноти и обично се изоставља из листе референци. Уколико аутор жели да веб-страницу стави у листу референци, то може учинити на следећи начин:
Selenin, Dmitri Konstantinowitsch. 1927. Russische (Ostslavische) Volkskunde. Доступно на:
www.ceeol.com/search/book-detail?id=928420
Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта. Службени лист ФНРЈ бр. 52/58. Доступно на: www.informator.rs/informator/tekstovi/privatizacija_102.htm-23k
Аутори треба да обрате пажњу на то где се стављају запета, двотачка и тачка. Такође треба да обрате пажњу на то да се библиографске јединице наводе оним писмом којим су штампане (ћирилицом или латиницом).
Сваки аутор уз свој рад може да приложи илустрације, табеле, графиконе, мапе и слично. Прилози морају бити у вези са садржајем текста и шаљу се у дигиталном облику. Аутор може приложени материјал да унесе у сам текст или да га приложи посебно. У другом случају аутор је дужан да у тексту јасно означи који прилог где треба да стоји.
Означавање се врши редним бројевима у облику:
Назив прилога број [број].
Примери: Слика број 1; Табела број 4; Мапа број 2 …
Иста ознака мора да се налази на одговарајућем месту у тексту.
Резиме треба да буде дужине до 300 речи. У резимеу се представља проблем који је разматран у раду, метод који је коришћен и закључци до којих је аутор дошао. У резимеу не смеју да стоје фусноте, напомене или прилози.
Сви остали текстови (прикази, библиографије, хронике и сл.) немају апстракт, списак литературе и резиме. Уз ову врсту текстова аутор може да приложи одговарајуће илустрације, које морају бити означене према истом принципу који важи за прилоге уз научне и стручне радове.
Уколико је аутор сам унео прилоге у штампану верзију текста, дужан је да исте прилоге дâ и у дигиталном облику као посебне датотеке. У том случају илустрације морају бити у једном од формата: .jpg, .tiff, .bmp, резолуције најмање 300 dpi. Табеле се прилажу у .xls формату, а графикони у .xlc или .xls формату. Уколико аутор у тексту користи посебне знаке или слова, дужан је да их приложи уз електронску верзију текста. Називи датотека (фајлова) треба да садрже презиме аутора и назив текста, односно прилога. Примери: MaticShvatanjehigijene.doc; StojanovicSlika3.jpg; KovacevicTabela2.xls.
Подаци прослеђени Уређивачком одбору путем електронских медија се не враћају. Уређивачки одбор може аутору да врати рад на дораду уколико значајно одступа од наведених правила.
