Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Радионица за децу и младе

 

ЗАШТО?

Деци и младима приказати музеј као занимљив.

Учинити први корак ка разумевању традиције.

Указати на смисао очувања културне баштине.

КАКО?

Приступ раду од познатог ка непознатом повезивањем прошлости и садашњости.

Прилагођено дечјим интересовањима.

Прилагођено школском програму и усклађено с наставним јединицама из предмета: природа и друштво, српски језик, народна традиција, музичка култура и ликовна култура.

С децом раде кустоси Етнографског музеја у сарадњи с педагозима, психолозима, костимографима, драматурзима, музичарима, ликовним уметницима и занатлијама.

КАД?

Током школске године

 

Контакт:
Ана Новаковић, кустос,  decja.radionica@etnografskimuzej.rs , моб. 062 807 00 56

„Дете и традиција“ је пројект Етнографског музеја у области едукације започет 2003. године. Намењен је деци и младимa с циљем да упознају српску културу као део целокупне светске баштине. Овај пројект настао је као одговор на потребу да се деца већ током прве посете заинтересују за садржај који музеј нуди. Музеолошки је и педагошки изазов да се учине атрактивним и оживе статичне изложбе које нису обликоване да директно комуницирају с посетиоцима без додатних објашњења, с легендама писаним ситним словима и за децу неразумљивим језиком. Још је тежи задатак да се деци музеј толико допадне, да пожеле да поново дођу, па чак и да доведу своје другове, браћу и сестре. При том није замисао да музеј врви од велике посете, јер „дидакитика којој је циљ да проведе кроз музеј мноштво заинтересоване деце није само узалудна, него и штетна“, него најмлађи посетиоци треба да се истински придобију да би у музеју могли да сазнају нешто више о идентитету народа којем припадају.

Ако се музеј посматра као специфични информацијски систем у коме се обликују поруке да би комуницирале између прошлости и садашњости, између музејског и реалног света, онда може да пружи одговор на питања која дете почиње да поставља чим почне да се креће и истражује, да се пита ко је, одакле је, како је настао свет, ко је створио човека и све животиње. На музејској изложби се трансформише реалност, тако што се у судару прошлог и садашњег времена рађа знање о прошлости интегрисано у садашњост. Међутим, деци говорити о прошлости није лак задатак, јер до V разреда немају издиференциран појам прошлости. Због тога се у радионицама Дете и традиција, деци пружа прилика да се уживе у околности у којима се некад одвијао живот њихових предака, и онда активно учествују у формирању културног добра, да би на крају схватили да и могу да буду ствараоци културне баштине.

Програми у оквиру пројекта „Дете и традиција“ прилагођени су различитим узрастима да би радионице у пуној мери одговарале степену зрелости и интересовањима деце. Само оно што је деци јасно могу и да прихвате, и само кад информације нису неразумљиве нити досадне, стечено знање и искуство није бесмислено, а време проведено у музеју узалудно. Управо због тога, у пројект „Дете и традиција“ укључен је већи број сарадника различитог стручног опредељења. Садржај пројекта и начин рада планирају су уз консулатације с ликовним педагозима, школским педагозима, психолозима, костимографима, драматурзима и редитељима да би се боље, односно потпуније схватили нарав детета и његове потребе. Полази се од педагошког приступа који је отворен и оригиналан, да може да удовољи разноликим захтевима данашње деце, да им помогне да схвате свет око себе, да нађу своје место у савременом друштву и да их подстакне да размишљају о сутрашњици. Учествовање и игра, слобода избора и вишеструке могућности су средства која стоје музеју на располагању да би успоставио нову врсту односа с младим посетиоцима.

Tијана Чолак Антић Пројект Дете и традиција

Програм радионица:

 

Кућа некад и сад

Постављањем сличица предмета на ентеријер планинске куће, деца откривају како је накада изгледао дан на селу.

Деца крећу у авантуру тражења већ виђених традиционалних предмета на сталној изложби.

Узраст: 6 – 9 година

У потрази за прегачама

Истражујући на изложби традиционалне мотиве који се налазе на кецељама, деца се инспиришу и подстичу на прављење сопствених шара по угледу на српско културно наслеђе.

Орнаменти се изводе користећи канап и картон.

Узраст: 6 – 9 година

Шарање јаја традиционалним техникама

Помоћу писаљке и воска, шара се по угледу на ускршња јаја која се чувају у збирци Етнографског музеја. Јаја се боје у луковини и варзилу.

Потребно је понети два тврдо кувана јајета.

С децом раде кустоси и народни уметник, преносилац традиционалних знања и вештина.

Узраст: 5 – 10 година

 

Шаре на одећи и разломци

Деца траже одређене шаре са кецеља које се налазе на сталној изложби. Након тога, колаж техником, стварају сопствену шару, уз помоћ половина и четвртина папирића различитих боја.

Пошто је најлепше учити кроз игру, деца на крају радионице сабирају колико половина и четвртина имају на свом раду.

Узраст:  9 – 11 година

 

Бајковита прошлост

Радионица је намењена мањој групи од десетак ђака.
Почиње се са игром меморије и проналаском картица на којима су цртежи јунака, девојака, митолошких бића, и магичних традиционалних предмета. Након те игре, читамо народну бајку, а ђаци се крећу кроз изложбу Музеја у намери да пронађу скривене предмете и реше препреке. На тај начин уче о моралним вредностима некада и сад, архаичним изразима, сталној борби добра и зла, животним одлукама и на крају сами осмишљавају крајњи исход бајке.

Узраст од 9 – 11 година

      

Млади конзерватори

У оквиру два школска часа ученици упознају основне принципе превентивне конзервације текстила, керамике, метала, стакла, дрвета као и руковање предметима од националног значаја. Подељени су у три групе, и сваку групу предводити тумач наслеђа, који их води кроз планиране активности.

Прва група се бави превентивном конзервацијом и руковање предметима.

Друга група попуњава инвентарни картон одређеног предмета и правилно га фотографише.Трећа група, уз надзор конзерватора се бави чишћењем предмета. Групе се након завшене активности ротирају.

Ученице увиђају значај бриге о културно наслеђу као и освом личном наслеђу. Предмети за потребе ове радионице су узети из свакодневног живота и нису део музејске збирке.

Узраст 14 – 19 година

 

У потрази за фракталним структурама у културном наслеђу

Фракталне структуре и орнаменти на народним ношњама, ћилимима, посуђу, намештају…

Намењено III и IV разреду средње школе.

Погледајте како је то било са ученицима А34 и А35 и професорима Миленом  Јеретин и Јасмином Манојловић  http://milenajeretin.wordpress.com/2014/09/23/u-potrazi-za-fraktalnim-strukturama-u-kulturnom-nasledu/

Пројекат ,,Србија деци из дијаспоре“ реализован  у сарадњи са организацијом ,,Амбасадори одрживог развоја и животне средине“

Током летњег распуста је у Центру дечијих летовалишта на Митровцу на Тари у периоду од 16 – 20. августа 2013. одржано четири радионице које су део програмске активности Етнографског музеја у Београду. С обзиром на измењене услове рада и чињеницу да су реализоване ван Музеја, прилагођене су новонасталим околностима.  У радионицама су учествовали ученици основне школе из Темишвара.

Током боравка на Тари деца су сазнала нешто више о прошлости својих предака који су живели у Србији. Открили су како су изгледале и како су биле уређене куће на селу и куће у граду током 19. века. Сазнали су од којих материјала је прављена одећа и од којих одевних предмета се састоји народна ношња. Упознали су богату орнаментику традиционалне одеће, са посебним акцентом на украсе који се могу видети на традиционалном женском прслуку – зубуну. Научили су нешто више о митски бићима (суђајама, воденим духовима, вампирима, вештицама и сл.) и веровањима у традиционалној српској култури.

У реализацији програма су учествовали: Мирјана Крагуљац Илић  (кустос) и Јанко Илић (визуелни уметник).

Средства за суфинансирање пројекта обезбеђена су од стране Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије.

Погледајте како је то изгледало  

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×