Етнографски музеј Београд

Member of Museums.EU
Календар Догађања
радно време музеја

Радионица за децу и младе

 

ЗАШТО?

Да бисмо деци и младима приказали музеј као занимљив.

Да бисмо учинили први корак ка разумевању традиције.

Да бисмо указали на смисао очувања културне баштине.

 

КАКО?

Приступом од познатог ка непознатом и повезивањем прошлости и садашњости.

Проналазећи одговарајући приступ дечјим интересовањима.

Прилагођујући садржај школском програму и усклађујући га с наставним јединицама из предмета: природа и друштво, српски језик, математика, хемија, народна традиција, музичка култура и ликовна култура.

 

КАД?

Током школске године.

 

 

Контакт:
Ана Новаковић, кустос,  decja.radionica@etnografskimuzej.rs , моб. 062 807 00 56

„Дете и традиција“ је пројект Етнографског музеја у области едукације започет 2003. године. Намењен је деци и младимa с циљем да упознају српску културу као део целокупне светске баштине. Овај пројект настао је као одговор на потребу да се деца већ током прве посете заинтересују за садржај који музеј нуди. Музеолошки је и педагошки изазов да се учине атрактивним и оживе статичне изложбе које нису обликоване да директно комуницирају с посетиоцима без додатних објашњења, с легендама писаним ситним словима и за децу неразумљивим језиком. Још је тежи задатак да се деци музеј толико допадне, да пожеле да поново дођу, па чак и да доведу своје другове, браћу и сестре. При том није замисао да музеј врви од велике посете, јер „дидакитика којој је циљ да проведе кроз музеј мноштво заинтересоване деце није само узалудна, него и штетна“, него најмлађи посетиоци треба да се истински придобију да би у музеју могли да сазнају нешто више о идентитету народа којем припадају.

Ако се музеј посматра као специфични информацијски систем у коме се обликују поруке да би комуницирале између прошлости и садашњости, између музејског и реалног света, онда може да пружи одговор на питања која дете почиње да поставља чим почне да се креће и истражује, да се пита ко је, одакле је, како је настао свет, ко је створио човека и све животиње. На музејској изложби се трансформише реалност, тако што се у судару прошлог и садашњег времена рађа знање о прошлости интегрисано у садашњост. Међутим, деци говорити о прошлости није лак задатак, јер до V разреда немају издиференциран појам прошлости. Због тога се у радионицама Дете и традиција, деци пружа прилика да се уживе у околности у којима се некад одвијао живот њихових предака, и онда активно учествују у формирању културног добра, да би на крају схватили да и могу да буду ствараоци културне баштине.

Програми у оквиру пројекта „Дете и традиција“ прилагођени су различитим узрастима да би радионице у пуној мери одговарале степену зрелости и интересовањима деце. Само оно што је деци јасно могу и да прихвате, и само кад информације нису неразумљиве нити досадне, стечено знање и искуство није бесмислено, а време проведено у музеју узалудно. Управо због тога, у пројект „Дете и традиција“ укључен је већи број сарадника различитог стручног опредељења. Садржај пројекта и начин рада планирају су уз консулатације с ликовним педагозима, школским педагозима, психолозима, костимографима, драматурзима и редитељима да би се боље, односно потпуније схватили нарав детета и његове потребе. Полази се од педагошког приступа који је отворен и оригиналан, да може да удовољи разноликим захтевима данашње деце, да им помогне да схвате свет око себе, да нађу своје место у савременом друштву и да их подстакне да размишљају о сутрашњици. Учествовање и игра, слобода избора и вишеструке могућности су средства која стоје музеју на располагању да би успоставио нову врсту односа с младим посетиоцима.

Tијана Чолак Антић Пројект Дете и традиција

Програм радионица:

 

Кућа некад и сад

Постављањем сличица некада коришћених предмета на план ентеријера планинске куће, деца откривају како се некада живело на селу. Затим крећу у авантуру проналажења на изложби предмета са сличица.

Узраст: 6–9 година

У потрази за прегачама

Истражујући народне ношње приказане на изложби, и мотиве коришћене на кецељама, деца се инспиришу и подстичу на стварање сопствених шара по угледу на српско културно наслеђе.

Шаре се изводе помоћу канапа који се лепи на картон.

Узраст: 6–9 година

 

Шарање јаја традиционалним техникама

Писаљком и воском на јајима се исцртавају шаре инспирисане мотивима с ускршњих јаја која се чувају у збирци Етнографског музеја. Јаја се фарбају природним бојама, у луковини и варзилу.

Потребно је понети два тврдо кувана јајета.

Узраст: 5–10 година

 

Разломљена шара: орнаменти и математика

У делу изложбе где су приказане народне ношње, деца на кецељама траже орнаменте, а онда по угледу на њих стварају сопствене шаре у колаж техници, комбинујући половине и четвртине папирића различитих боја.

Играјући се, деца уче и математику (разломке) тако што по завршетку колажа свако сабира колико половина и четвртина има у свом раду.

Узраст: 9–11 година

 

 

 

Бајковита прошлост

Активно пролазећи кроз ток бајке и решавајући задате ситуације, деца упознају духовну, социјалну и материјалну културу, што им помаже да схвате историјске токове и упознају богатство народног стваралаштва и традиционалне културе Срба.

Радионица почиње игром меморије и проналаском картица на којима су цртежи јунака, принцеза, митолошких бића и чаробних предмета. Деца на изложби траже скривене предмете и превазилазе препреке, уче архаичне изразе, препознају моралне вредности и разговарају о томе како одолети искушењу, донети исправну одлуку и бити доследан.

Узраст: 9–11 година

      

Млади конзерватори

Упознајући основне принципе превентивне заштите и конзервације предмета од текстила, керамике, метала, стакла и дрвета, попуњавајући инвентарне картоне и фотографишући предмете за документацију, млади и деца сазнају како се чувају предмети у музејима.

Циљ је увидети значај бриге о културном наслеђу као свом личном наслеђу.

Предмети за потребе ове радионице су узети из свакодневног живота и нису део музејских збирки.

Узраст: 14–19 година

 

У потрази за фракталним структурама у културном наслеђу

Фракталне структуре и орнаменти на народним ношњама, ћилимима, посуђу, намештају…

Намењено III и IV разреду средње школе.

Погледајте како је то било са ученицима А34 и А35 и професорима Миленом  Јеретин и Јасмином Манојловић  http://milenajeretin.wordpress.com/2014/09/23/u-potrazi-za-fraktalnim-strukturama-u-kulturnom-nasledu/

Пројекат ,,Србија деци из дијаспоре“ реализован  у сарадњи са организацијом ,,Амбасадори одрживог развоја и животне средине“

Током летњег распуста је у Центру дечијих летовалишта на Митровцу на Тари у периоду од 16 – 20. августа 2013. одржано четири радионице које су део програмске активности Етнографског музеја у Београду. С обзиром на измењене услове рада и чињеницу да су реализоване ван Музеја, прилагођене су новонасталим околностима.  У радионицама су учествовали ученици основне школе из Темишвара.

Током боравка на Тари деца су сазнала нешто више о прошлости својих предака који су живели у Србији. Открили су како су изгледале и како су биле уређене куће на селу и куће у граду током 19. века. Сазнали су од којих материјала је прављена одећа и од којих одевних предмета се састоји народна ношња. Упознали су богату орнаментику традиционалне одеће, са посебним акцентом на украсе који се могу видети на традиционалном женском прслуку – зубуну. Научили су нешто више о митски бићима (суђајама, воденим духовима, вампирима, вештицама и сл.) и веровањима у традиционалној српској култури.

У реализацији програма су учествовали: Мирјана Крагуљац Илић  (кустос) и Јанко Илић (визуелни уметник).

Средства за суфинансирање пројекта обезбеђена су од стране Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије.

Погледајте како је то изгледало  

Музејска продавница и књижара др Сима Тројановић

У атријуму музеја налази се продавница сувенира. У њој можете купити копије средњевековног накита израђене од сребра, текстилно покућство, делове народних ношњи

Подржите нас

Подржите Етнографски музеј кроз донације, спонзорство или учлањењем у Клуб сарадника Етнографског музеја. Подршка јавности, појединаца, компанија и организација, помаже нам да изградимо и обновимо музеј, организујемо изложбе, унапредимо конзервацију, и развијамо своје едукативне програме.

Манакова кућа

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата, грађена је у бондручној конструкцији.

Претражите сајт

×